Crnogorci traže mesta u Skupštini Kosova

Slobodan Vujičić, predsednik Crnogorske demokratske stranke i Udruženja Crnogoraca Kosova, zadovoljan je što će Crnogorci do 10. septembra zvanično ući u Ustav Kosova i dobiti status nacionalne manjine. On podseća da je na osnovu popisa stanovništva iz 1981, kojeg je priznala zvanična Priština „Crnogoraca bilo 27.028, pa im na osnovu toga sleduju tri poslanička mesta u Parlamentu Kosova“.

Od koga će ih uzeti, pošto Parlament Kosova broji 120 mesta, posebno je pitanje oko kojeg se sada vode oštre polemike.

Nema Srba za deset rezervisanih mesta

„Najrealnije i najlogičnije je da se to podeli sa srpskom zajednicom. Zapravo, ne da se podeli, nego da mi dobijemo poslanike srazmerno broju pripadnika crnogorske nacionalnosti. Dakle, smatramo da nema Srba toliko da bi oni imali deset rezervisanih mesta. Nelogično je da se ta ponovna raspodela vrši od, na primer, bošnjačke ili turske zajednice, Roma, Aškalija, Egipćana... Bila je Srbija i Crna Gora i na osnovu tog nekog mišljenja da su Crnogorci samo pravosalvci, napravio se samo jedan korpus na Kosovu, a to je srpska zajednica  i na osnovu toga oni su dobili 10 mesta“, kaže Vujičić.

Snežana Karadžić, sekretar Crnogorske liberalne stranke, ne deli mišljenje svog sunarodnika. Po njoj, model ulaska Crnogoraca u Parlament Kosova mora biti dogovor svih aktera oko tog pitanja.

„Radićemo na tome da međunarodna zajednica, Vlada Kosova i naša matična država Crna Gora iznađu model za naše uključenje u Ustav, ali nismo za to da mi budemo ti koji ćemo sugerisati model na koji se mi možemo uključiti, ili pak tražiti da se jednoj zajednici oduzme neko mesto da bi pripalo crnogorskoj. Model našeg uključivanja u Ustav, podvlačim, isključivo mora biti dogovor svih aktera po tom pitanju, a ne naša sugestija“, smatra Karadžićeva.

Srpska zajednica neda svoja mesta

Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova iz Samostalne liberalne stranke (SLS) podržava zvanično priznanje Crnogoraca kao nacionalne manjine. On, međutim kaže, da će „srpski poslanici sprečiti bilo kakav razvoj događaja koji vodi gubljenju nekog od 10 zagarantovanih mesta srpske zajednice u Parlamentu Kosova“.

„Reforma Ustava je u toku, ali mi ćemo se kao srpska zajednica boriti da očuvamo zagarantovana mesta koja imamo sada u Ustavu. Tako da se iskreno nadam da ni predstavnici crnogorske zajednice ne smatraju da bi ta eventualna mesta sutra trebali da dobiju na uštrb niti srpske niti bilo koje druge zajednice. Jednostavno, treba pronaći način kako oni treba da budu zastupljeni u parlamentu, a da pritom niko ne bude oštećen“, poručuje Miletić.

Crnogorcima jedan, a ne tri poslanika

Dr Arsim Bajrami, predsednik parlamentarne Komisije za promenu Ustava i profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Pristini, kaže da Crnogorcima u Parlamentu Kosova „sleduje jedno, a ne tri mesta „i da za rešavanje tog pitanja postoji više mogućnosti.

„Prva mogućnost jeste da se u okviru 20 rezervisanih mesta jedno osigura za crnogorsku manjinu. Nije rešeno još da li će se to oduzeti od Srba ili ostalih manjina. Druga mogućnost je da se proširi broj poslanika, preko 120. I treća mogućnost jeste da sama crnogorska manjina postigne politički sporazum, prevashodno sa srpskom zajednicom, da bi oni bili u okviru kvote od 10 poslanika Srba. Bilo koji sporazum da bude postignut, Ustavna komisija će ga implementirati.“

Parlament Kosova na osnovu postojećeg Ustava broji 120 mesta. Od tog broja 20 su rezervisana za nealbanske zajednice, a najviše za srpsku – deset.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković