1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Crna Gora uvozi gotovo sve

Od goriva do hrane i pića... Na uvoz hrane, obuće, odeće i ostalih proizvoda široke potrošnje Crna Gora je prošle godine potrošila 1,2 milijarde evra ili više od 40 odsto od ukupnog uvoza.

Kontejneri puni robe spremni za uvoz

Kontejneri puni robe spremni za uvoz

Poslednjih meseci crnogorsko tržište preplavio je na primer sir iz zemalja Evropske unije, koji košta oko 4,5 evra. To je skoro duplo manje nego prošle godine, jer su te zemlje subvencionirale proizvodnju i izvoz sireva. Time je, kako kažu proizvođači, ugrožena domaća proizvodnja sireva.

Uvozi se i na primer paradajz iz Kine, šargarepa iz Hrvatske, na uvoz vode godišnje se potroši 20 miliona evra, iako Crna Gora ima velike vodne potencijale. Od ukupne proizvodnje mleka, zbog loše povezanosti sela i katuna, mlekare otkupe svega 20 odsto. Zato Crna Gora uvozi i velike količine mleka i mlečnih proizvoda.

Srpski proizvodi jeftiniji nego u Srbiji

Potpredsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Dragoljub Nenezić za Dojče vele kaže da država treba da poveća carine koje su među najmanjima u Evropi i iznose 15 odsto, čime bi se zaštitili domaći proizvodi:

Iako Crna Gora ima poljoprivredni potencijal, uvozi se öak i hrana

Iako Crna Gora ima poljoprivredni potencijal, uvozi se öak i hrana

„U Crnoj Gori većina građana vodi računa gde će potrošiti svaki cent i zato se odlučuju da kupuju proizvode koji su jeftiniji, pa čak i po cenu kvaliteta. Zato nema potražnje za domaćim proizvodima. To što su ti proizvodi iz uvoza jeftiniji, to je rezultat sive ekonomije, a ne legalnog uvoza.“

Neretko, neki od srpskih proizvoda u radnjama u Crnoj Gori koštaju i do 20 odsto manje nego u Srbiji. O čemu se zapravo radi? Dragoljub Nenezić tvrdi da je u pitanju damping:

„Ako ne državni, onda je sigurno u pitanju damping preduzeća.“

Okrenuti se poljoprivredi

Crna Gora i dalje najveći nivo robne razmene ima sa Srbijom, iz koje je uvezena roba za 832 miliona evra, a izvezena za 109 miliona.

Uprkos priznanju nezavisnosti, razmena sa Kosovom je skoro simbolična i iznosi 3,2 miliona uvoza i 15,5 miliona izvoza, tako da je to jedini spoljnotrgovinski partner, sa kojim je Crna Gora u suficitu.

Uvoz iz Bosne i Hercegovine vredan je 160 miliona, a izvoz jedva 22,3, dok se iz Hrvatske uvozi roba vrednu 166,6 miliona, a njima je Crna Gora uspela da proda proizvode vredne svega 6,7 miliona evra.

Od članica Evropske unije, Crna Gora ima najveću robnu razmenu sa Italijom, iz koje je uvezeno robe vredne 190 miliona evra, a izvezeno za 133 miliona. uglavnom aluminijuma. Sledi Nemačka, iz koje je uvoz 133 miliona, a u koju je izvezeno robe vredne 16 miliona evra.

Stručnjaci ukazuju da bi Crna Gora, posebno u vremenima krize trebalo da se okrene razvoju poljoprivrede, za šta, kako kažu, ima veliki potencijal. No, iako je pored turizma, upravo poljoprivreda glavna razvojna grana, vlada je godinama poljoprivredni budžet smanjivala.

Autor: Vesna Rajković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 06.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HkYe
  • Datum 06.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HkYe