1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Crna Gora: Sve imaš, samo nisi državljanin

Rešavanje statusa raseljenih u Crnoj Gori bio je jedan od uslova vizne liberalizacije. Taj proces i dalje sporo ide a šanse da se dobije crnogorsko državljanstvo i nakon 15 godina života u toj zemlji gotovo da ne postoje

default

Podgorica mora da reši pravni status osoba iz BiH, Hrvatske i sa Kosova do novembra 2011.

„Došao sam iza Sarajeva prije 15 godina, sa ženom i dvoje djece“ – tako Mile Pljevančić počinje svoju izbjegličku priču. Sada živi u Podgorici i iako planira da tu ostane do kraja života, zadovoljiće se statusom stranca sa stalnim nastanjenjem – u praksi jedinim realnim rješenjem pravnog položaja raseljenih lica u Crnoj Gori. „To su mi isto dobri uslovi – imam osiguranje, imaš da se prijaviš na biro, zaposlenje, liječenje – sve imaš, samo što nisi državljanin“, kaže Mile. On je jedan od 5 800 raseljenih iz bivših jugoslovenskih republika, koji žive u Crnoj Gori. Pored njih, utočište u toj zemlji našlo je i 11 000 ljudi sa Kosova.

Nakon što je Evropska unija viznu liberalizaciju uslovila rješavanjem njihovog pravnog statusa, crnogorske vlasti omogućile su im da raseljeničku legitimaciju zamjene ličnom kartom za strance. „Treba istaći da je do 18. oktobra zahtjev za odobravanjem stalnog nastanjenju MUP-u podnijelo 321 raseljeno lice i 179 interno raseljenih, a do sada je odobreno 137 lica - od toga: 81 raseljeno i 46 interno raseljenih lica“, kaže pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Osman Subašić.

EU nije zadovoljna

I dok u crnogorskom MUP-u tvrde da su uradili sve što je bilo do njih, Evropska unija nije zadovoljna. To potvrđuje i šef Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Leopold Maurer. „Ono što mi vidimo jeste veoma spora implementacija i zbog toga nije zadovoljavajući podatak da je, do sada, svega 100 ljudi od ukupno 16.000 ljudi, dobilo dozvolu za stalno nastanjenje. Mi smo u kontaktu sa vlastima, i pritiskamo ih da moraju biti odlučniji u ovoj oblasti“, kaže Maurer.

Stanje nije bolje ni kada je riječ o sticanju crnogorskog državljanstva. Za 18 godina, svega 500 od skoro 6 000 raseljenih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dobilo je pasoš Crne Gore. „Većina njih je u braku sa crnogorskim državljaninom. Inače, državljanstvo u Crnoj Gori se ne daje lako. Kriterijumi su veoma strogi. Shodno važećim pravilima, raseljeni imaju jako male šanse da dobiju crnogorsko državljanstvo“, kaže Leopold Maurer.

Status ljudi se mora rešiti do novembra 2011.

Iako stanje nije idealno, direktor Zavoda za zbrinjavanje raseljenih Željko Šofranac podsjeća kakva je praksa u nekim evropskim zemljama. „Vjerujem da je vrlo mali broj uspio da dobije veći obim prava – državno-pravna svojstva. Dobili su neki tih prvih godina, ali s obzirom na to šta se dešava u Francuskoj i Italiji, mislim da su ta prava na nivou da budu zadovoljni, a da u zemljama odakle potiču sada je taj obim prava mnogo veći i mislim da im se ovdje više pruža nego što im se može pružiti u zemljama zapadne Evrope.“

Kako god, pravni status osoba iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova mora da se riješi do novembra naredne godine. Ako Crna Gora ispoštuje taj rok, dobiće preko 16.000 stranaca sa ličnim kartama – bez prava glasa i političkog udruživanja.

Autorka: Jelena Kulidžan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 26.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Po9f
  • Datum 26.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Po9f