Crna Gora sa evrom u EU? | Politika | DW | 28.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Crna Gora sa evrom u EU?

Iako nije članica ni evrozone ni EU, Crna Gora godinama kao svoju valutu koristi evro. Hoće li ta zemlja, tokom pregovora o pristupanju Uniji morati da ga se odrekne, kako bi ga kasnije ponovo, po pravilima, uvela?

Da bi izbegla inflaciju, ali i na taj način napravila otklon od režima Slobodana Miloševića, 1999. godine Crna Gora napušta dinar kao svoju valutu i uvodi nemačku marku, uz odobrenje te zemlje. Godine 2002, pre nego što je institucija koja brine o ekonomiji Evropske unije – Ekofin zabranila unilateralnu „evrizaciju“ – jednostrano uvođenje evra, Crna Gora je prešla na korišćenje evra kao svoje valute, objašnjava crnogorski ministar finansija i donedavni guverner Centralne banke Radoje Žugić: „Mi smo kupili nemačku marku, tada – kupili, izvršili konverziju i imamo u platnom sistemu evro i to je neka prećutna saglasnost, u ovom trenutku,“ kaže Žugić.

aU Evropskoj centralnoj banci kažu da oni „ne mogu ni da zabranjuju ni da promovišu korišćenje evra“The headquarters of the European Central Bank (ECB) is pictured in Frankfurt am Main, western Germany, on September 6, 2012. The European Central Bank decided to leave its main refinancing rate at a historic low of 0.75 percent, as it mulls other ways to combat the eurozone debt crisis. AFP PHOTO / JOHANNES EISELE (Photo credit should read JOHANNES EISELE/AFP/GettyImages)

U Evropskoj centralnoj banci kažu da oni „ne mogu ni da zabranjuju ni da promovišu korišćenje evra“

Kako je moguće da neke zemlje koriste evro iako nisu članice Evropske unije, u Evropskoj centralnoj banci neće da komentarišu. Portparol Viktor Kšižanovski kaže: „Ne mogu da komentarišem bilo koju zemlju posebno, ali, pošto je evro globalna valuta kojom se trguje na međunarodnom nivou i može biti kupljena bilo gde u svetu, Evropska centralna banka ne može da kontroliše takve poteze i ne može ni da zabranjuje ni da promoviše korišćenje evra.“ Kšižanovski objašnjava da isto važi za fizička, pravna lica, pa i države: „Naša politika je da je evro međunarodna valuta kojom se slobodno trguje i svako je može kupiti kad god poželi.“

Nebitno za pregovore?

Ipak, za Crnu Goru, koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji to neće biti samo pitanje slobodnog izbora. Sredinom januara održani su prvi sastanci predstavnika Evropske unije i te zemlje u vezi sa pregovaračkim poglavljima o ekonomskoj i monetarnoj politici, kao i o slobodnom protoku kapitala. Tada je crnogorskim pregovaračima objašnjeno zakonodavstvo u ovoj oblasti.

„Mogu reći da pitanje evra nije eksplicitno pominjano, kada je u pitanju Crna Gora i da su sve prezentacije koje se tiču monetarne politike od strane predstavnika Ekofina, bile u potpunosti neutralne, tj. nisu uzimale uopšte u obzir činjenicu da Crna Gora koristi evro kao zvanično sredstvo plaćanja, tako da sa te strane ne možemo vam ništa preciznije reći“, kaže šefica grupe za poglavlje ekonomska i monetarna politika Zorica Kalezić.

Ipak, na sastancima u Briselu, ministar finansija čuo je drugačije izjave: „Imali smo već prvi skrining i razgovor o evru koji je vođen u Ekofinu“, kaže Žugić i obećava: „Mi ćemo na Vladi doneti neke elemente koji su dalji uslov održavanja evra kao što je, recimo, donošenje fiskalnih pravila u budućem periodu.“

Ekonomski iracionalno

Da bi neka zemlja uvela evro kao svoju valutu, uslov je pre svega da bude članica Evropske unije, a onda i da poštuje kriterijume iz Mastrihta, koji se odnose na nisku stopu inflacije, budžetski deficit ispod tri, a javni dug manji od 60 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Ministar Žugić kaže da zbog čuvanja evra u Crnoj Gori sprovode mere štednje, zamrzavaju penzije, planiraju dodatan porez na zarade. Ipak, za ulazak u evrozonu, portparol Evropske centralne banke Kšižanovski navodi još jedan kriterijum: „Zemlja mora da uspostavi stabilan devizni kurs, što znači da valuta zemlje mora da bude stabilna u odnosu na evro u određenom vremenskom periodu.“

Da li će Crnoj Gori tražiti da uvede svoju valutu da bi ispunila i taj kriterijum – biće politička odluka. Ministar finansija se nada da neće: „Bilo bi po meni krajnje ekonomski iracionalno vratiti se na svoju valutu pa onda ponovo ići prema evru.“ To što Crna Gora sad nema svoju valutu, za ministra stvari čini jednostavnijim: „To je po nama olakšavajuća okolnost uz ostale kriterijume koje bi trebali ispuniti da postanemo zvanično članica evrozone.“

Jirgen Mates: Eventualno uvođenje sopstvene valute moglo bi da pomogne Crnoj Gori, ukoliko se nađe u ekonomskim problemima

Jirgen Mates: Eventualno uvođenje sopstvene valute moglo bi da pomogne Crnoj Gori, ukoliko se nađe u ekonomskim problemima

Suviše mali za uticaj na evrozonu

Stručnjak sa Instituta za ekonomska istraživanja u Kelnu Jurgen Mates kaže da bi eventualno uvođenje svoje valute moglo pomoći zemlji, ukoliko se nađe u ekonomskim problemima. On ne isključuje mogućnost da se uvođenje nove valute traži od te zemlje. „Mogu samo da pretpostavim da je Crna Gora možda u nekim makroekonomskim poteškoćama, pa da bi ih izbegla neko rešenje može biti sopstvena valuta, jer bi bila moguća devalvacija, tj. bila bi moguća i sopstvena monetarna politika.“

U Crnoj Gori, koja ima oko 650.000 stanovnika, kažu da tako mala ekonomija ne može uticati na evrozonu. Izgovor je isti i za ostale zemlje koje koriste evro iako nisu u Evropskoj monetarnoj uniji – kako za Vatikan sa 832 stanovnika, Andoru, San Marino, Monako, tako i za Kosovo sa skoro dva miliona stanovnika.

Autorka: Ana Bogavac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković