Crna Gora: Manjine žele više prava

Crnogorska vlast računa da je dovoljno što je iznad glava manjinskih nacionalnih zajednica uklonila batinu, dok „šargarepu“ dobijaju samo podobni, kažu predstavnici nacionalnih manjina. Praksa zaista pokazuje da mesta u državnom aparatu ima gotovo isključivo za članove nacionalnih stranaka koje su u koaliciji sa Demokratskom partijom socijalista premijera Mila Đukanovića.

Nezadovoljni Srbi i Albanci

Izražavajući uverenje da je položaj Srba najgori od položaja svih drugih naroda u Crnoj Gori, čelnik Srpskog nacionalnog veća Momčilo Vuksanović kaže da se to mora izmeniti.

„Taj se odnos mora promeniti i kada je u pitanju naša procentualna zastupljenost i kada je u pitanju školovanje na srpskom jeziku i školskim programima za srpski jezik i nacionalnu istoriju i kada je u pitanju ono što sve druge nacionalne zajednice traže i imaju pravo po poglavlju ustava – zaštita identiteta, zabrana asimilacije.“

Poslanik albanske „Nove demokratske snage – FORCA“ u crnogorskom Parlamentu Genci Nimanbegu za Dojče vele kaže da vlast izmenama izbornog zakonodavstva nastoji da Albancima ukine stečena i ustavna prava.

„Afirmativne akcije u svetu koriste se do trenutka kada nestaje potreba za poboljšanjem statusa jedne zajednice. To bi značilo da je situacija u mestima gde žive Albanci izrazito dobra, što nije tačno. Ona postaje sve gora i gora. Što se tiče ekonomskog razvoja veoma zaostajemo, tako da i ovo predstavljanje u državnom parlamentu u budućnosti sa smanjenim brojem predstavnika, takođe će značiti da se ide u majorizaciju određene grupe stanovništva.“

Getoizacija i interkulturalizam

Visoki funkcioner vladajuće Socijaldemokratske partije i poslanik u crnogorskoj Skupštini Ervin Spahić navodi da manjine više ne žele da slušaju papagajske priče o multietničkom skladu. On smatra da manjinskim kulturama u Crnoj Gori preti getoizacija.

„Kao da su u kulturi tih ljudi jedino nošnja, muzika i ples vredni pomena.“

Inače, u Crnoj Gori nema većinskog naroda. Po rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2003. godine, Crnogoraca ima 43, Srba 32, Bošnjaka osam, Albanaca sedam, Muslimana četiri, a Hrvata jedan odsto. U Crnoj Gori ukupno ima 670 hiljada stanovnika. „Zato je za Crnu Goru od sudbinskog značaja da je svi narodi i manjine doživljavaju svojom državom i da žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih“, kaže profesor podgoričkog Univerziteta Slobodan Vukićević:

„Jedini pravi, jedini demokratski put razvoja crnogorskog društva, jeste na bazi interkulturalizma, a ne na bazi multikulturalizma. Tek na bazi interkulturalizma možemo da procenimo koliko oni žive jedni sa drugima i grade jedinstvo jedne političke zajednice.“

Autor: Mustafa Canka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković