Crkva prekida istraživanje o zlostavljanjima | Izbor iz štampe | DW | 10.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Crkva prekida istraživanje o zlostavljanjima

Nemačka katolička crkva je obustavila istraživanje o seksualnom zlostavljanju dece u okviru svojih institucija. Bilo bi to najveće istraživanje te vrste do sada – evo kako o tom postupku piše nemačka regionalna štampa

U januaru 2010. nedeljnik „Špigel“ piše o brojnim slučajevima seksualnog zlostavljanja dece pod okriljem Katoličke crkve – počinioci su sveštenici, monasi, pa čak i zaposleni vaspitači. Kao mračan primer u Nemačkoj se u tom kontekstu najčešće spominje „Kanizijus koledž“ u Berlinu. Nemački biskupi obećali su da će rasvetliti slučajeve zlostavljanja i da će žrtvama dati obeštećenje. Prošle su tri godine, a razmere seksualnog zlostavljanja još uvek nisu poznate. U saradnji sa Centralnim institutom za kriminologiju pokrenut je istraživački projekat sa ciljem da se rasvetle slučajevi zlostavljanja od 1945. godine do danas. Međutim, Crkva je saopštila da će prekinuti rad na tom projektu.

Zidvest prese (Ulm): „Signal je poražavajući. On daje argumente svima koji nisu verovali da crkva zaista želi da rasvetli slučajeve zlostavljanja. I za žrtve zlostavljanja on predstavlja razočaranje – oni su želeli da se crkva bezrezervno suoči sa njihovim patnjama. Pri tome je katolička crkva sama sebi postavila ambiciozan cilj: da se seksualni zločini i njihovi uzroci ispitaju sveobuhvatno – tako nešto se do sada nije desilo…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Sada je pitanje šta više šteti ugledu crkve: kriminolog Pfajfer (sa kojim je dogovoreno veliko istraživanje) ili sama crkva. Odluka crkve da prekine saradnju izgleda kao da se ona boji rasvetljavanja nedela. Ali, crkva zna da to tako izgleda, pa zato njeni prigovori kriminalističkom uredu deluju kredibilno. Teško je verovati da je do raskola došlo samo zbog toga što je crkvi povređena sujeta. Nažalost, postoji još jedna mogućnost tumačenja ovog slučaja: da je pomenuti utisak ispravan. To znači da su biskupi svesni da ovo šteti njihovom ugledu, ali da im je i to milije od rezultata istrage koji su počeli da se naziru.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Ovo je apsurdno. Studija koja je trebalo da rasvetli slučajeve zlostavljanja trebalo je istovremeno da povrati poverenje u crkvu. A sada je ona prekinuta upravo zbog nedostatka poverenja. Biskupi su najavili kraj saradnje sa kriminologom Kristijanom Pfajferom. Poverenje je poljuljano, kažu. Pfajfer je odbio da rezultate istraživanja podvrgava kontroli pre njihovog objavljivanja. Crkva to zove cenzurom. Ovaj postupak naizgled daje za pravo onima koji tvrde da crkva zapravo ne želi da se zlostavljanja rasvetle. Ali, ta tvrdnja je pogrešna. Rezerve koje gaje biskupi su potpuno opravdane. Tu se najpre radi o pitanju zaštite podataka o ličnosti Crkva ima obavezu staranja o svojim službenicima."

"Ako se ispostavi da je neko kriv u slučaju zlostavljanja, to još ni izdaleka ne znači da njegovo ime tek tako sme da dospe u javnost. I porodice počinilaca imaju pravo na zaštitu. O žrtvama da i ne govorimo. Raspolaganje osteljivim materijalima – Pfajfer je trebalo da ima uvid u dokumentaciju o službenicima u svih 27 biskupija – bilo je nedovoljno regulisano. A i Pfajferove metode otvaraju razna pitanja: zašto u istraživanje nisu uključeni i opunomoćenici biskupija za slučajeve zlostavljanja? Oni znaju za slučajeve kojih nema u dokumentaciji; za njih su saznali u poverljivim razgovorima. Zbog čega je Pfajfer želeo da se koncentriše samo na dokumenta?”

Berliner morgenpost (Berlin): „Otkako su obznanjeni slučajevi zlostavljanja u Berlinu 2010, našoj redakciji se stalno javljaju ljudi koji su bili žrtve ili svedoci zlostavljanja. Oni žele pre svega jedno: da se rasvetle slučajevi o kojima se toliko dugo ćutalo – sve do danas. Najveći broj žrtava ima za sobom dvostruku istoriju patnji. Oni moraju da prerađuju i samo zlodelo i njegove često teške psihičke posledice. Pa i kada posle toliko godina progovore, suočavaju se sa sistemom ćutanja o kome je pre tri godine govorio jezuita Klaus Mertes.”

Pipremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković