1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Životna sredina

COP23 – put ka održivoj budućnosti

Naša planeta se dramatično zagreva i ova 2017. godina biće najtoplija od kako se vrše merenja. Može li konferencija o klimi koja se održava u Bonu da bude korak napred ka zaštiti Zemlje?

Na samom početku konferencije Ujedinjenih nacija o klimi (COP23) koja se održava u Bonu, Svetska meteorološka organizacija (WMO) predstavila je najnoviji izveštaj o zagrevanju atmosfere: 2017. će po svemu sudeći biti najtoplija godina od kada se vrše merenja. Prema aktuelnim podacima WMO, temperatura Zemlje je od januara do septembra 2017. godine porasla za oko 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, odnosno sredinu 19. veka.

Zbog pojave globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninjo u tropskom Pacifiku, sa dodatnim pomeranjem temperatura, do sada najtoplija bila je 2016. „I bez El Ninja će 2017. sa sigurnošću biti najtoplija od početka merenja“, ukazuje za DW stručnjak za klimu Štefan Ramsfdorf iz Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu.

„Poslednje tri godine imali smo rekordne temperature i sve je to deo dugoročnog zagrevanja“, tvrdi generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas. „Suočili smo se s nesvakidašnjim vremenskim prilikama: temperature od 50 stepeni u Aziji, nemilosrdni uragani na Karibima i Atlantiku, pa sve do Irske, zatim nemilosrdni monsuni i poplave koji su pogodili milione ljudi, a na istoku Afrike vladaju katastrofalne suše.“

Velika koncentracija ugljen-dioksida

„Sve je to znak klimatskih promena prouzrokovanih gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte, a posledica su ljudskog dejstva“, kaže Talas. Pre sedam dana on je u Ženevi predstavio alarmantan izveštaj: koncentracija CO2 u vazduhu porasla je kao nikada do sada i ona sada iznosi više od 402 promila po kubnom metru. Godine 1996. ta vrednosti je bila na nivou od 362 promila, a pre početka industrijalizacije, oko 280.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, velika koncentracija CO2 postojala je i pre tri do pet miliona godina, što je pratilo i povećanje temperature na Zemlji od dva do tri stepena i za posledicu imalo topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku kao i povećanje nivoa mora za 10 do 20 metara.

Mora se delovati brzo

Izveštaj Svjetske meteorološke organizacije predstavlja poziv da se nešto uradi – i to što pre, kako bi se usporile dalje klimatske katastrofe. Cilj mora biti da se emisija CO2 iz fosilnih goriva što pre svede na nulu, kako više ne bi rasla koncentracija tog gasa u atmosferi. Kod ugljen-dioksida je međutim problematično to što je taj gas postojan, nastavlja da se akumulira i u atmosferi se teško razgrađuje. „Mi dakle atmosferu punimo sa CO2 na isti način na koji kadu punimo vodom“, plastično objašnjava Ramsfdorf.

„Sve to predstavlja rastući rizik po ljude, privredu i život na zemlji, ukoliko ne budemo pratili ciljeve i ambicije Pariskog sporazuma o klimi“, izjavila je u Bonu UN-sekretarka za klimu, Patricija Espinoza prilikom predstavljanja izveštaja. Pariski sporazum predviđa da se zagrevanje smanji znatno ispod dva stepena Celzijusa, ako je moguće i ispod 1,5 stepeni.

Istovremeno, Espinoza je i optimistična i smatra da se ciljevi mogu postići zajedničkim i odlučnim naporima. „Postoje podsticaji vlada koji su zaista dobrodošli, kao i inicijative gradova, država, regiona, preduzetnika i civilnih društava. Bon 2017. mora da bude početak narednog, višeg stepena angažovanja svih nacija i društava, kako bismo u budućnosti smanjili opasnost, a povećali šanse koje vode ka održivoj budućnosti.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM