1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

CG: Razdvaja nas zajednički jezik

Skupština CG u ponedeljak je usvojila Zakon kojim se crnogorski jezik zvanično uvodi u obrazovni sistem. To je političko pitanje i ne treba da opterećuje, kaže Andrej Nikolaidis, pisac i savetnik predsednika Skupštine.

Crnogorski jezik zvanično u obrazovanju Crne Gore

Crnogorski jezik zvanično u obrazovanju Crne Gore

„Pitanje imenovanja jezika je uvek političko pitanje. Zato je bilo logično da se četiri godine nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore i tri godine posle usvajanja Ustava u obrazovni sistem te države uvede crnogorski jezik“, kaže pisac i književni kritičar Andrej Nikolaidis za Dojče vele.

Nikolaidis, koji je i savetnik za kulturu predsednika skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića, tvrdi da su na isti način postupile i sve druge države nastale na području bivše Jugoslavije. „Ako je princip da su sve te države imenovale jezik na identičan način, zašto bi samo Crna Gora bila izuzetak, zašto bi se samo u Crnoj Gori, na primer, govorilo srpskim jezikom?“, pita se on.

Trgovina i „truli kompromis“

Andrej Nikolaidis

Andrej Nikolaidis

Prema njegovim rečima, osnovni razlog što je crnogorska opozicija napustila sednicu Parlamenta Crne Gore kada se glasalo o tome sa obrazloženjem da je Zakon o obrazovanju i vaspitanju diskriminatorski i da doprinosi podelama, jeste predstojeći popis stanovništva koji će se održati naredne sezone. „Koraci su već preduzeti: deo vladajuće koalicije, Demokratska partija Crne Gore premijera Mila Đukanovića, je već napravila najtruliji mogući kompromis sa opozicijom oko Zakona o popisu stanovništva i, po mom sudu, nju su trampili za podršku i izmene Zakona o Centralnoj banci. Jednima su bitne banke, drugima je bitan identitet. To je divna pozicija za trgovinu“, kaže Nikolaidis, i nastavlja:

„U svakom slučaju, mislim da se stalno nalazimo u vrzinom kolu rešavanja pitanja koja su sasvim jednostavna. Govorite kojim god hoćete jezikom, svako ima pravo da taj jezik nazove svojim imenom. Postoji Ustav Crne Gore, koji je donela kvalifikovana većina. Ustav se ima poštovati dok taj pravni akt ne bude izmenjen isto tako kvalifikovanom većinom.“

Nepotrebne tenzije

„I tu se nepotrebno dižu tenzije“, kaže on i dodaje da je pitanje imenovanja jezika prvenstveno političko pitanje. „U donošenju političkih odluka uvek je u boljoj poziciji većina i to je abeceda obične, standardne, civilizovane politike, ali to naši političari neprekidno zaboravljaju i neprekidno pokušavaju zbuniti javnost oko stvari kojima ljudi jednostavno ne treba da se bave.“

Nikolaidis je uveren da istrajavanje na identitetskim pitanjima koja, kako ocenjuje, nažalost još uvek nisu apsolvirana u Crnoj Gori, sprečava brži demokratski i ekonomski razvoj te zemlje. Zato je Crnogorcima i Srbima uputio misao Karla Krausa, koji je govoreći o odnosu i razlikama između Nemaca i Austrijanaca, rekao: „Ono što nas razdvaja jeste naš zajednički jezik!“

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OX6N
  • Datum 29.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OX6N