1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

CG: Provalija između bogatih i siromašnih

U Crnoj Gori oko 11 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, što znači da dnevno troše manje od jednog dolara! Deset odsto najbogatijih troši 18 puta više od deset odsto najsiromašnijih, pokazuje izveštaj UNDP.

Primorje Crne Gore je manje ugroženo od severa zemlje

Primorje Crne Gore je manje ugroženo od severa zemlje

Oko 30 odsto građana ekonomski je ugroženo, a najugroženiji je sever Crne Gore, gde živi 62 odsto siromašnih. U izveštaju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) navedeni su i konkretni primeri: žena kojoj je dete bolesno i leči se u Beogradu, a ona prima socijalnu nadoknadu od oko 50 evra; razvedena žena sa četvoro dece koja živi u baraci od socijalne pomoći dok bivši suprug ne plaća alimentaciju.

Zaraja Pejović, ekonomista i poslanik opozicionog „Pokreta za promjene“, za Dojče vele kaže da prošlih godina u Crnoj Gori ekonomski rast nije iskorišćen u investiranje u razvojne projekte.

„Nisu otvorena nova radna mesta i nova preduzeća. Siromaštvo i jaz između siromašnih i bogatih se povećao sa krizom i recesijom, ali i zbog smanjenih prihoda u Kombinatu aluminijuma i Železari“, kaže Pejović.

On dodaje da vlada Crne Gore nema socijalne karte, iako je dobila novac da ih napravi: „Niko ne zna tačno koliko se ljudi nalazi u stanju socijalne potrebe. Možda ipak najbolje to znaju aktivisti vladajuće koalicije koje takvo stanje iskorištavaju u cilju političke korupcije“, dodaje Pejović.

Problem su i migranti

Istraživanje UNDP-a je pokazalo da su najugroženiji Romi, raseljena lica, penzioneri. Siromaštvo samo po sebi predstavlja „socijalnu isključenost“, a to znači da pripadnici najugroženije populacije nemaju jednak pristup zapošljavanju, sistemu zdravstvene zaštite, obrazovanju, pa ni političkoj angažovanosti. Prosečne penzije neznatno premašuju granicu siromaštva, dok je minimalna mesečna penzija - u iznosu od 71,6 evra - manja od polovine iznosa koji je označen kao granica siromaštva.

Predsednik Filip Vujanović je kazao da se poslednjih godina veoma mali broj raseljenih vratio u zemlje porekla i da je to jedan od velikih problema. U Crnoj Gori još uvek ima oko 25 hiljada raseljenih lica, kaže Vujanović i dodaje da država neće uraditi ništa protivno njihovoj volji, ali da traži od UN-a da ih ohrabri da se vrate u zemlje porekla.

UNDP je u izveštaju ukazao i na povećanje stope smrtnosti i smanjenje prosečnog životnog veka stanovništva sa 75 na 72 godine, što je po oceni UN-ove agencije „jedan od najočiglednijih pokazatelja količine stresa koji je Crna Gora pretrpela devedesetih godina“.

autorka: Vesna Rajković, Podgorica

odg. urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 16.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/K7Ni
  • Datum 16.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/K7Ni