1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

CG: Ipak maternji jezik?

Nakon 40 dana iscrpljujućih pregovora vlasti i opozicije i pretnji bojkotom početka školske godine, izgleda da je u Crnoj Gori, ipak, na pomolu kompromis oko naziva jezika u nastavi.

Podgorica - Stadtzentrum. Podgorica ist die Hauptstadt Montenegros. Mit Ausnahme des Staatspräsidenten, der in Cetinje residiert, haben hier alle wichtigen Institutionen der Republik ihren Sitz. Podgorica hat eine Universität und mehrere Theater. Die Montenegrinische Akademie der Wissenschaften und Künste hat hier ihren Sitz. Von 1946 bis 1992 hieß die Stadt Titograd. Der Name Podgorica bedeutet auf deutsch ungefähr unterhalb des Hügels. (Januar 2011), Foto: Mustafa Canka, Korrespondent aus Podgorica, Zulieferer: Mehmed Smajić

U CG se priča jednim jezikom koji ima više naziva

Rešenje su ponudili iz opozicionog „Pokreta za promjene“ (PZP) i ono je jednostavno: treba se samo vratiti korak unazad i nastavni predmet nazivati „maternji jezik i književnost“. Onako kako je bilo i u prošloj školskoj godini. Prema predlogu PZP-a nastava bi se naredne godine u crnogorskim školama izvodila po novom zakonu, u kojem se ističe da je crnogorski službeni jezik, a da se nastava izvodi i na jezicima ostalih nacionalnih zajednica.

Profesorka Božena Jelušić je za Dojče vele kazala da je u datim okolnostima taj predlog optimalan. „Mislim da bi to bilo vrlo fleksibilno, politički mudro rešenje koje bi pokazalo da i pozicija i opozicija imaju iste namere da zemlju dovedu na teren evropskih integracija“.

Pritisak Brisela

Čini se da je to rešenje prihvatljivo i za ostale opozicione stranke, a verovatno i za vlast. Premijer Igor Lukšić je spreman da ga podrži svestan činjenice da samo izlazak iz ove pat-pozicije omogućava izglasavanje izbornog zakonodavstva, a što je ključan uslov da Crna Gora krajem ove godine dobije datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Bez podrške opozicije izborno zakonodavstvo se ne može usvojiti, jer je ustavom predviđeno da se odluka o tome mora doneti dvotrećinskom podrškom u crnogorskom parlamentu.

Eine Straße in Cetinje, die einzige Stadt in Montenegro wo meisten einwohner Montenegrische sprache nutzen. Foto: Mustafa Canka 31.8.2010

Cetinje, jedini grad u CG u kome se većina stanovnika služi crnogorskim jezikom

Da je Briselu takođe stalo da Crna Gora uđe u novu fazu integracija dokazuje informacija da je evropski komesar za proširenje Štefan File prethodnih dana razgovarao sa svim čelnicima vladajućih i opozicionih partija i pozvao ih da u što skorijem roku postignu dogovor. Isti zahtev je prilikom nedavne posete Podgorici saopštio šef nemačke diplomatije Gido Vestervele.

Zbog užarene rasprave oko jezika i izbornog zakonodavstva u Crnoj Gori se gotovo zaboravilo na ostalih šest zahteva EU u kojima je postignut tek mali napredak.

Nasilna kodifikacija

Profesorka Jelušić smatra da u opuštenijoj atmosferi treba otvoriti pravu priču oko jezika jer, kako navodi, to pitanje u podeljenoj Crnoj Gori uvek može izazvati određenu političku nestabilnost. Ona dodaje da je kodifikacija crnogorskog jezika sa dva nova slova brzo obavljena i da je stoga ličila na svojevrsno nasilje nad jezikom. „Čini mi se da bi bolje bilo da se išlo sporije. Jer, Crna Gora najzad jeste država. U njoj, kao jednoj multikulturnoj državi, govori se istim jezikom koji ljudi nazivaju na različite načine.“

Inače, prema rezultatima popisa stanovništva obavljenog u prvoj polovini aprila ove godine, srpskim jezikom u Crnoj Gori govori 43, a crnogorskim 37 odsto građana te zemlje.

Autor: Mustafa Canka

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 02.09.2011
  • Ključne reči cg, jezik
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12RyU
  • Datum 02.09.2011
  • Ključne reči cg, jezik
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12RyU