1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Cenzus od tri odsto je protivustavan

Pet odsto, tri odsto, na kraju – nula. Ustavni sud Nemačke ocenio je da je cenzus na izborima za Evropski parlament protivan Osnovnom zakonu. Tome se raduju male partije, dok će velike izvesno biti na gubitku.

Cenzus od tri odsto smanjuje šanse malih partija na izborima za Evropski parlament u maju, ocenio je Ustavni sud u Karlsrueu. Više malih partija i preko 1.000 građana podneli su žalbu protiv odredbe o cenzusu od tri odsto, koja je doneta pre devet meseci. „Male partije su začin demokratije, imaju važnu funkciju i zato ne sme da bude cenzusnih prepreka“, rekao je Sebastijan Frankenberger, predsednik malo poznate Ekološko-demokratske partije.

Presuda je šamar za moćne partije čiji je glavni argument da usitnjeni Evropski parlament postaje nefunkcionalan. Trenutno su u Strazburu zastupljene 162 stranke, a ukidanje cenzusa će izvesno povećati taj broj. „Većine će postajati sve tanje“, rekao je predsednik EP Martin Šulc, inače član nemačkih socijaldemokrata.

Dva puta je Bundestag pokušao da uvede klauzulu o cenzusu, i dva puta su pokušaji propadali. Prvi pokušaj bio je 2011. kada je nemački parlament izglasao klauzulu od pet odsto, ali sudije u Karlsrueu nisu za to imale razumevanja. Obrazložili su da demokratska skupština može sasvim dobro da funkcioniše i sa više malih partija.

Kome ovo odgovara?

BVG Urteil Europawahl 2014 Andreas Voßkuhle

Sudije Ustavnog suda

Zastupnik žalbe Hans Herbert fon Arnim objasnio je da je na izborima za EP 2009. čak 2,8 miliona glasova Nemaca otpalo, jer su partije za koje su glasali ostale ispod cenzusa. Da nije bilo cenzusa, male partije bi imale osam od 99 mandata koji su otišli u Nemačku. Iako ni sada nemaju prevelike šanse da osvoje neko predstavničko mesto, manje partije u Nemačkoj imaju makar nekakve šanse. Osim pomenute Ekološko-demokratske partije, tome se nadaju i Slobodni birači, Pirati, ali i desnopopulistička Nacional-demokratska partija. Svi oni su učestvovali u žalbi.

„Sada će u Evropski parlament moći da uđu i neke partije koje ne zagovaraju mejnstrim političke stavove“, kaže Tim Bajhelt, profesor Evropskog univerziteta iz Frankfurta. Kakve bi to posledice moglo da ima pokazuje primer iz ne tako davne istorije. „Na Evropskim izborima 1984. je francuski Nacionalni front stekao relevantnost. Tada se ova partija prvi put uopšte našla u nekom parlamentu i to je koristila kao bazu da proširi svoje desnoradikalne stavove u celoj Francuskoj“, dodaje Bajhelt.

Tako ukidanje cenzusa pogoduje jednako malenoj ekološkoj partiji, ali i neonacistima. Ipak, Sebastijan Frankenberger ne želi da se njegova partija trpa u isti koš sa populistima. „To što su se tužbi pridružile neke ekstremne partije koje bi trebalo da budu zabranjene je zapravo problem naše parlamentarne demokratije koja nije uspela da ove partije oceni kao neprijatelje ustavnog poretka“, kaže on.

Čemu uopšte služi cenzus?

Kada je prepreka za ulazak u parlament opravdana? Epilog recimo nemačkih saveznih izbora trebalo bi da bude formiranje vlade. Da bi se to olakšalo, uvodi se cenzus – što manje političkih snaga u parlamentu, to je lakše formiranje vlasti. „Jedan broj glasova se tako potpuno isključuje čime se povređuje pravo na jednakost svakog glasa. Međutim važnija od toga je izvesnost formiranja vlade“, kaže profesor Bajhelt. EP nema taj problem – tamo se ne bira nikakva vlada. „Zato ovde izgleda da je na prvom mestu jednakost svakog glasa“, dodaje Bajhelt.

Pozicija Evropskog parlamenta dramatično se promenila od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora. „Sada je to maltene zakonodavno telo“, kaže pravnik Frank Šorkopf. On podseća da se poslednjih godina izborno zakonodavstvo drastično menja: U Nemačkoj nema cenzusa ni na lokalnim izborima.

Autorka: Rajna Brojer / nr
Odg. urednik: Jakov Leon