1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Cenu nafte ništa neće zaustaviti

Kako će se situacija dalje odvijati u Meksičkom zalivu? Šta će biti sa cenama goriva na svetskom, ali i srpskom tržištu, za Dojče vele govori vodeći američki stručnjak za energiju, srpskog porekla, Branko Terzić.

Više potrošača, veća potražnja pa viša i cena

Više potrošača, veća potražnja pa viša i cena

Čep koji je postavljen u četvrtak (15.7.), zaustavio je isticanje sirove nafte, prvi put posle eksplozije koja se dogodila još pre tri meseca. U kompaniji Britiš petroleum nadaju se da će tako i ostati dok tehničke ekipe trajno ne reše ovaj problem.

Međutim, Branko Terzić, stručnjak za energiju koji između ostalog radi i pri Ujedinjenim nacijama, smatra da je zatvaranje bušotine privremeno. On navodi, da bi u narednih nekoliko dana trebalo da se postave još dve cevi, koje bi u potpunosti mogle da zaustave isticanje nafte.

Terzić tvrdi i da ova havarija neće imati veće posledice po klimatsku strategiju Sjedinjenih Američkih Država. To bi pre mogao biti mogao slučaj sa energetsku politikom. Doduše, kratkoročno gledano, ona neće imati uticaja na cene goriva u Americi i u Evropi, jer u bliskoistočnim zemljama postoji dovoljno kapaciteta.

Ali u budućnosti će ipak, sa povećanjem upotrebe goriva, rasti i cena nafte. I to iz dva razloga: prvi je porast svetske populacije, jer se očekuje da bi za 15 godina broj stanovnika mogao porasti na devet milijardi. Drugi razlog je taj što će blizu 700 miliona Indijaca i Kineza „popraviti svoj ekonomski status“, a time raste i potrošnja energije.

„Zajedno te dve stvari će da postave jači pritisak na energiju. Uz to, znamo da je nova energija skuplja, teža za pronalaženje i tehnički komplikovanija. Tako da kada sve uzmemo u obzir, cena nafte sigurno mora da ide na gore“, kaže Terzić za Dojče vele.

Srbija da smanjuje potrošnju

Da bi se izašlo u susret rastućoj potražnji za energijom u budućnosti, sva društva moraju da se okrenu uspostavljanju energetske efikasnosti i štednje, ali i razvijanju tehnologija. Zato, zemlje Zapadnog Balkana, među njima i Srbija, moraju da smanje potrošnju energije da bi poboljšale svoju ekonomiju.

Terzić dodaje, da bi manji uvoz nafte značio i manji trošak: „Ako se smanji upotreba, onda manje novca izlazi iz zemlje, i samim tim i ekonomija je bolja.“

Uz to, poželjno je da se u kombinaciji sa prethodnim radi i na promeni načina života i ulaganju u novu opremu, koja je efikasnija i time smanjuje upotreba električne energije. U manje razvijenim državama, ključnu ulogu mora da ima vlada, podsticanjem energetske efikasnosti, i ukazivanjem na to šta bi i kako trebalo da se radi, ali i pružanjem pomoći prilikom kupovine opreme za efektivniju upotrebu energije, zaključuje Terzić.

Autori: Miodrag Šorić / Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 19.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OP3m
  • Datum 19.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OP3m