1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Cena nafte raste - šta činiti?

Ovih dana cena sirove nafte je dostigla rekordnih 50 dolara po barelu!Zašto je do toga došlo, šta to znači za svetsku privredu...

default

Ponekad sva zla dolaze zajedno. Bezbednosna situacija na Bliskom istoku je kao i ranije nestabilna i to ne samo zbog toga što se u Iraku postrojenja za crpljenje nafte i naftovodi redovno dižu u vazduh. I u Saudijskoj Arabiji se povećava strah da bi napadi i oružani sukobi mogli i drugog po veličini proizvodjača nafte u svetu da uvuku u stradanja. U Rusiji se jedan od najvećih naftnih giganata bori sa vladom, a ishod te borbe je neizvestan. U Nigeriji, sedmoj zemlji u svetu po proizvodnji nafte, separatisti željni rata razaraju izvore nafte. U Meksičkom zalivu jedan uragan za drugim onemogućavaju normalno crpljenje nafte. U Venecueli, koja je važna za snabdevanje Sjedinjenih američkih država naftom, štrajkovi i nemiri ugrožavaju izvoz. A zemlje OPEK-a su morale da priznaju da su one svoje dolare zaradjene od prodaje nafte trošile na sve i svašta samo ne na proširenje proizvodnje i modernizaciju svojih postrojenja za crpljenje nafte – tako da one ne mogu da proizvode više nafte nego do sada.

Ali nasuprot nedovoljne ponude stoji povećana potražnja. Sjedinjene američke države su najveći potrošač nafte u svetu, one se i dalje razbacuju potrošnjom tog energenta, a uz to je još predsednik Džordž Buš odlučio da do vrha napuni nacionalne strateške rezerve nafte. Na Dalekom istoku Kina se razvija u sve žednijeg džina, kada je u pitanju ta dragocena crna tečnost, i ona je ove godine izrasla u drugog po veličini potraživača nafte u svetu. A na horizontu se već može prepoznati sledeći gigant sa svojim rastućim standardom i željom da prati kult automobila koji vlada na Zapadu – a to je Indija.

Nedovoljna ponuda i povećana potražnja su razlozi za eksploziju cena nafte. Ne pomaže ništa da se krivica prebacuje na špekulante, koji navodno veštački podižu cenu nafte. Jer i na tržištima budućnosti važi zakon ponude i potražnje. Tržišta dakle funkcionišu potpuno normalno i šalju nedvosmisleni signal: nafta je dobro kojeg nema dovoljno i samim tim je skupo. Tu ne pomaže ni lamentiranje ni nada u bolja vremena – ona neće doći. Upravo suprotno – Medjunarodna agencija za energiju procenjuje da će se potrošnja nafte u narednih 25 godina povećati za 50 odsto.

Ova eksplozija cena će, medjutim, možda imati i lekovito dejstvo. Naravno, ekonomisti u Nemačkoj mogu da se žale da će povećanje cene nafte dovesti do smanjenja privrednog rasta. Ali istovremeno ta eksplozija cena nam jasno predočava da nafta nije neiscrpno dobro i da privreda u svetu neće moći na nju večno da računa. Preostale rezerve nafte su isuviše vredne da bismo lož-uljem grejali loše zadhtovane kuće, da bismo se autom vozili da bacimo pismo u poštansko sanduče ili da bismo za 19 evra leteli od Kelna do Barselone.

Iz ove eksplozije cena se može i nešto dobro izroditi. Ona nas primorava da vodimo dalekovidu energetsku politiku kako bismo smanjili zavisnost od takozvanog “crnog zlata”. Ona primorava industriju da još intenzivnije razmišlja o procesu proizvodnje sa većom uštedom energije, primorava potrošače da se preorijetišu na automobile sa manjom potrošnjom i da više štede na grejanju. Najzad, ona primorava proizvodjače energije da više nego dosad investiraju u istraživanje i proizvodnju obnovljivih energija. Što nafta bude skuplja, utoliko će biti isplatljivija svaka inovacija koja smanjuje našu zavisnost od nje.

  • Datum 01.10.2004
  • Autor Rolf Venkel
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeu
  • Datum 01.10.2004
  • Autor Rolf Venkel
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeu