1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Cempresi kao zastita od uragana

Godinu dana je proslo otkako je uragan Katrina poplavio Nju Orleans i velike delove americke istocne obale. Nedavno se 3 hiljade biologa okupilo kod Ekološkog društva Amerike, kako bi razgovaralo o ponovnom ozivljavanju prirode na americkoj obali, nakon pustosenja koju je izazvao uragan Katrina.

Nju Orleans godinu dana nakon Katrine

Nju Orleans godinu dana nakon Katrine

Ekolog Džon Dej govori o laganom umiranju podrucja kojeg je zahvatio uragan Katrina pre godinu dana, probivsi nasipe u Nju orleansu. Na ovom delu americke obale preovladjuju barske šume i mocvarno tle. Dzon Dej kaže:

"U 20.om veku izgubljeno je čak 5 hiljada kvadratnih kilometara ovog vlaznog podrucja, najvecim delom, zbog podizanja nasipa na reci Misisipi. Na taj nacin su zaustavljene poplave. Osim toga, brojni vestacki kanali i brane su snazno promenili sastav voda. Naime, oni doprinose prodiranju slane vode u ekološki sistem slatkih barskih voda, sto je prouzrokovalo nestajanje čitavih šuma čempresa. Da je postojala zastita od drveca jos proslog leta, verovatno nasipi ne bi ni bili probijeni."

Dzon Dej je 35 godina radio kao profesor za okeanologiju na drzavnom univerzitetu u Luizijani. Iako je od prosle godine u penziji, jos uvek vazi za naucnike koji unapredjuju ponovno ozivljavanje prirode na ovom pojasu obale, juzno od Nju Orleansa.

Zastita od cempresove sume, uz to netaknuta, koristila bi u naletima uragana. Tornada gube energiju kada moraju da prebrode ovu prvu prepreku na putu ka unutrasnjosti zemlje. Tako opada i njihova razarajuca snaga. Zato čempresi u močvarama na americkoj obali Meksičkog zaliva treba ponovo saditi. Ekolozi planiraju u skorije vreme zasadjivanje velikog broja drveca:

"Čempresi napreduju veoma brzo kada postoji optimalno snabdevanje hranjivim materijama. Ocenjujemo, da ce za tri do cetiri godine, drvece dostici visinu od 4 metara, kao i da ce nadalje snazno rasti. Jedan takav drvored bi mogao da odbrani od jakih talasa. Bitno je samo imati na umu da ovo drvece trazi slatku vodu."

Ne bi puno koristilo, kada bi se samo zasadilo novo drvece. Paralelno sa tim ekolozi rade i na izdvajanju soli iz vode ovog priobalnog vlaznog područja. To podrazumeva i zatvaranje nekoliko starih kanala u delti Misisipija. Na taj nacin slana voda iz mora nece duze prodirati u slatkovodne bare.

Dzon Dej kaze da je americki vojni kor vec dobio nalog da blokira najvaznije kanale za plovidbu brodova. Samo je pitanje meseca kada ce to biti realizovano. Trenutno ekolozi rade na pripremi mera za sanaciju, medju njima i jednoj ozloglasenoj, kako se u prvom trenutku ucinilo:

"Neki naucnici razmatraju mogucnost da se ovde u Luizijani uvede gradska otpadna voda u vlazno podrucje. Naravno ona bi se prvo precistila. Dezinfikovacemo vodu i pogledati ima li otrovnih materija. Nasa istrazivanja su pokazala da se na ovaj nacin potpomaze sirenje vlaznog podrucja, kao i, pod datim okolnostima, nastajanje novog."

Otpadne vode iz domacinstava mogle bi da dodju na primer iz nju Orleansa. Dovodjenje ove vode ima dvostruku prednost. Prvo, voda sadrzi i nakon preciscavanja, vazne hranjive materije za razvoj flore, i drugo rec je o slatkoj vodi koja je preko neophodna u presoljenim mocvarama."

"Za nas prvi projekat su vec odobrena finansijska sredstva. Preciscenu otpadnu vodu iz Nju Orleansa cemo uvesti tamo gde je nekada bilo netaknuto vlazno područje. Paralelno cemo zasaditi nove cemprese. Tako mozemo da se nadamo obnavljaju sume koja ce stititi od uragana."

Projekat pocinje u oktobru. Najpre moraju da se postave cevi za otpadnu vodu, a potom da se zasade cempresi na povrsini od 30 do 40 hektara koji ce se zalivati otpadnom vodom iz Nju Orleansa.

"Iako se otpadna voda smatra problematicnom, ona je za nas vazan izvor. Sa njom mozemo da regenerisemo vlazna obalska podrucja i zastitimo Nju Orleans od oluja."

Mocvarno tlo i barske sume, u delti Misisipija polako iscezavaju vec decenijama. Takodje ce biti potrebno nekoliko decenija da bi se ovaj trend promenio i da bi dobili nove sume cempresa. Do tada, Nju Orleans i ostali gradovi na americkoj obali Meksičkog zaliva moraju da zive sa cinjenicom da su nedovoljno zasticeni od uragana.