Celo selo – velika knjižara

Početkom osamdesetih nekoliko ljubitelja pisane reči došlo je na pomalo luckastu ideju koja je zlata vredela. Oni su želeli da njihovo selo postane mesto u kome se prodaju isključivo knjige.

Filip Evrard je tek sa ostvarenjem te ideje pronašao budućnost u selu. Pre 20 godina otvorio je knjižaru. On je jedan od pionira novog seoskog imidža. „Sve je počelo u ovoj kući. Nekada se tu nalazila galerija za modernu umetnost. To je bilo sasvim luckasto. Ovde nije bilo ničega, naše selo je bilo sasvim obično. Vlasnik galerije je takođe došao na ideju o selu-knjižari“, seća se Evrard.

Od tog trenutka više ništa nije bilo isto. Selo kome je pretilo izumiranje doživljava novo proleće. U 22 knjižare nalazi se dva kilometra polica sa knjigama. Nekada se u selu nalazila samo jedna kafana, a sada je prepuno kafića.

„Meštani su ponosni na svoje selo. Ponosni su zbog činjenice da žive u selu koje je poznato i van granica zemlje. Naravno, procvat je doveo do ekonomske dobiti i meštani sada imaju mogućnost da po veoma povoljnoj ceni prodaju zemljišta za izgradnju novih stambenih jedinica.“

Festival ručnog štampanja knjiga

Seoska zajednica se trudi da sačuva ekonomsku bazu. Jedan od primera je i Festival ručnog štampanja knjiga. Na sajmu su predstavljene knjige rađene rukom, kao u Gutenbergovo vreme.

Gregorij Vigneron je posvećen srednjovekovnom uvezivanju knjiga. Za njega je Redu mnogo više od turističke atrakcije. „Zahvaljujući ovakvim festivalima uspevamo da očuvamo i stare tehnike pravljenja knjiga. To je deo naše kulture i veoma je važno da ne budu zaboravljene.“

Knjižara Paskala Grognarda, koji je pre 20 godina u selo došao iz Brisela, specijalizovana je za stripove tzv. belgijske škole. „Ovde je kvalitet života bolji. Selo se nalazi u šumi, nema buke, saobraćaja, niti policijskih sirena kao u gradu.“

Paskal nema nameru da se vraća u Brisel. U selu Redu pronašao je ono što je oduvek tražio. Mir… za čitanje knjiga.

Autorke Rut Rajštajn / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković