Bunjuel na Berlinalu
4. februar 2008.
Bunjuelov film "Simon pustinjak" iz 1964. godine spaja različite motive Španije: religiju i sujeverje, zavođenje i seksualne opsesije, surealnu sliku sveta i socijalno kritičke motive. Za 50 godina snimio je 35 filmova.
Nezavisni duh prilagodjavan vremenu
Rajner Roter iz nemačke Fondacije "Kinoteka" kaže:
"Verujem da je on jednostavno bio veoma nezavisni duh. Neko ko je imao malo iluzija i nije dozvolio da ga nagovore da te iluzije mora ponovo da prodaje publici. Bio je često veoma blizu integraciji u grupu. To je počelo sa surealizmom, zatim sa političkim stavom, ali on je uvek ostao svoj i nikada se od toga nije potpuno odvojio."
Već je Bunjuelov debi krajem dvadesetih godina prošlog veka bio ogroman uspeh. Ali, Bunjuel je uvek morao da se prilagođava zahtevima publike, jer su ga u poslu sprečavali, bilo španski cenzori, ili rigidna društvena klima ili komercijalni uslovi.
Meksiko - drugi zavičaj
Meksiko je bio druga Bunjuelova domovina. U filmu "Zaboravljeni" otkrio je svoj socijalni i društveno kritički osećaj. U srednjoj Americi je radio pod komercijalnim uslovima studija. Roter o tome kaže:
Uzimao je materijal koji nije neizostavno bio njegov. Radio je sa formama, kao što je na primer melodrama, koje ne mogu da se povežu s njim. Ali on to nije posmatrao kao nešto negativno. To što je, ako tako može da se kaže, preuzimao njemu strane projekte, već, je u svemu tome, verujem, video šansu da proširi svoj repertoar. I o tim filmovima nije govorio loše."
Nov i provokativan
U kasnijim delima,kao što su filmovi "Diskretni šarm buržoazije" i "Fantom slobode" , Bunjuel je pronašao još jednom poptuno novi jezik. Nemački režiser Folker Šlendorf kaže:
"Luis Bunjuel je velik i uvek iznova svež. On nije bio samo režiser. On je bio surealista i u Prado muzeju gde stoji pored Dalija, ima svoje mesto. Uvek je bio nov i provokativan. Zabavljao je i istovremeno provocirao. Samo Almodovar bi mogao da se označi kao njegov naslednik".