Bundesver se povećava

„Zahtevi koji se postavljaju pred Bundesver, veliki su kao nikada pre“, rekla je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen obrazlažući svoju odluku o popriličnom povećanju trupa. Mnogo stranih misija, kibernetička odbrana, obaveze u NATO – za sve to sadašnji broj osoblja više nije dovoljan. Ministarka je još pre godinu dana odlučila da zaustavi proces smanjivanja Bundesvera i da otvori nova radna mesta. A sada je dodala i ovo: oružane snage bi do 2024. godine trebalo da se povećaju na 198.000 vojnika i 61.000 civilnih lica.

Bundesver trenutno ima skoro 178.000 vojnika. Pritom se nemačka vojska poslednjih 25 godina kontinuirano smanjivala: dok je u godini ujedinjenja (1990) pod oružjem bilo više od pola miliona vojnika, sredinom 2016. bilo ih je samo nešto više od 166.000 – što je istorijski minimum. S obzirom na to da su zadaci istovremeno postajali sve veći, „najmanji Bundesver svih vremena“ uskoro je dostigao limit. Zato je ministarka prošle godine ukinula gornju granicu od 185.000 vojnika.

Udruženje aktivnih i penzionisanih pripadnika Bundesvera i njihovih porodica, pozdravilo je ukidanje ograničenja i krenulo se zahtevima za više novca u budžetu za odbranu. Zadovoljan je i poverenik Bundestaga za odbranu Hans-Peter Bartels: „Planovi ministarke predstavljaju ’pravi napredak’.“

Koliko Bundesver sme da košta?

Stranke unije (CDU/CSU) takođe su pozdravile predlog ministarke (koja je takođe iz njihovih redova). One povećanje Bundesvera vide kao korak ka takozvanom „cilju od dva odsto“. Reč je o zahtevu NATO da zemlje-članice Alijanse za odbranu izdvajaju dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Nemačka je trenutno daleko od tog cilja: budžet za odbranu iznosi oko 37 milijardi evra, a to je samo 1,2 odsto BDP.

Mada je savezna vlada prihvatila cilj od dva odsto, smatra se da je nerealno da se on ostvari u narednih nekoliko godina. To bi, naime, značilo da ekonomski jaka Nemačka svoj budžet za odbranu mora skoro da udvostruči. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel (SPD) je zabrinut: „Čisto sumnjam da naše susede smiruje ako mi svake godine u naoružanje investiramo dva odsto ili 60 milijardi evra“. Na to ga je Fon der Lajenova, koleginica iz vlade, upozorila da se pridržava postojećih odluka NATO.

U ovom trenutku pre svih nova američka vlada insistira da evropski partneri u NATO ulažu više novca u svoje armije. Jens Span, stručnjak za finansije CDU, predložio je da savezna vlada poveća budžet za vojsku na konto toga što će smanjiti socijalne izdatke. Taj predlog izazvao je, međutim, žestoko negodovanje socijaldemokrata (SPD): „Neodgovorno je porediti izdatke za tenkove i vrtiće ili borbene avione i penzije“, rekla je generalna sekretarka SPD Katarina Barli.

„Nepotrebno povećanje“

Levica, najveća opoziciona stranka u parlamentu, uočava vezu između zahteva SAD i planiranog povećanja Bundesvera. Aleksandar Noj, predstavnik te stranke u Odboru za odbranu Bundestaga, za DW kaže da se broj zaposlenih u Bundesveru povećava „isključivo zbog cilja da se uticaj Nemačke u svetu poveća vojnim sredstvima“. Više osoblja, kaže, nije potrebno, jer je Bundesver za svoj zadatak – odbranu zemlje – već i sada predimenzioniran.

I Zeleni su kritički nastrojeni prema planovima ministarke, ali iz drugih razloga: „Ona nije uspela da ostvari svoje naveliko najavljivane planove o povećanju broja zaposlenih u Bundesveru, a sada su joj obećanja još nerealnija“, požalila se Agnješka Bruger iz Zelenih. S obzirom na demografske promene u zemlji, ona sumnja da Bundesver može da privuče dovoljno kvalifikovanog kadra. „Bilo bi bolje“, kaže Brugerova, „da se Bundesver smanji i da se odrekne nekih od trenutno aktivnih 15 stranih misija“.