Bugarsko - rumunska Univerzitetska razmena

Grad Ruse leži na severoistoku Bugarske na donjem toku Dunava. Život se vratio u učionice najstarije nemačke škole na Balkanskom poluostrvu. Gimnazijalci danas nisu više ti koji svojom bukom ispunjavaju široke hodnike starog zdanja podignutog 1898, već su to studenti epropeistike. Institut za evropeistiku osnovan je pre deset godina kada je bivša viša tehnička škola u Rusu dobila status Univerziteta. Još pre 50 godina inžinjeri - diplomci ove škole izgradili su 2,8 kilometara dug most preko Dunava, koji je povezao dve obale. Grad je sada iskoristio šansu i dokazo svoju individualnost izdvojivši se izmedju 40 bugarskih visokih škola. Rukovodilac ovog instituta Penka Angleova kaže:

"Prvi fakulteta za evropske studije u Bugarskoj osnovan je u gradu Ruse. Bila sam oduševljena, zato što se ovde na Univerzitetu gradi nešto novo, i da nije kao na drugim Univerzitetima, koji su samo uveli nove predmete germanistike i anglistike ali sa zastarelim načinom predavanja."

Ovaj novi duh o kojem govori rukovodilac instituta Penka
Angelova sigurno je bio jedan od preduslova da se Konferencija rektora nemačkih visokih škola odluči za realizaciju ovog projekta u okviru Pakta za stabilnost za Jugoistočnu Evropu. O različitim aspektima govori doktor Grehrd Duda, koji je koncipirao ovaj projekat....

"Za mesto ovog projekta nije slučajno izabrana
rumunsko-bugarska granica na Dunavu. Ne postoji mnogo mesta u Jugoistočnoj Evropi gde su granice premostive, jer su napetosti izmedju različitih naroda još uvek velike. Ne bi trebalo potceniti ni napetosti koje postoje izmedju Rumunije i Bugarske. Ne bi se moglo reći da Rumuni i Bugari pokazuju naročito interesovanje jedni za druge.Ali u svakom slučaju na ovoj granici nema opasnosti od sukoba. "Bugarsko-rumunski Univerzitetski centar je primer kako se iz ravnodušne tolerancije može izgraditi plodna saradnja. Iza ovog projekta krije se ambicija izgradnje prema već primenjenom modelu evropske regije izmedju Frankfurta na Odri s Nemačke i Slubice sa Poljske strane, gde sa uspehom radi sada već medjunarodno poznati Univerzitet Viadrina. Ali, na nemačko - poljskoj granici, stanje je bilo bolje nego izmedju Ruse Djurdju, kazze Penka Angelova:

"Kolege iz Frankfurta na Odri nama su rkli da su oni najpre
izgradili evropsku regiju, a zatim je došao Univerzitet. Kod
nas je obrnuto, što znači da imamo vehe poteškoće. Trebalo je da najpre bude rešeni problemi graničnog prelza, naplata taksi za prelazak i studentskih taksi. Više od sedam ministarstava uključeno je u rešavanje pomenutih problema, koji su u evropskoj regiji rešeni od početka."

Graniči se sa čudom da je tačno na vreme u septembru 2002, 120 studenta moglo da počne sa studijama u Ruse, kao i i ´Djurdju gde se studira Privredna matematika na isturenom odeljenju Akademije za ekonomske nauke iz Bukurešta. Nastava se odvija na na nemačkom i engleskom jeziku, a studenti kao i profesori dolaze iz obe zemlje. Oni svakodnevno prelaze granicu da bi studirali u drugoj zemlji. U medjuvremenu na fakultetima u Ruse i Djurdju studiraju studenti sa Kosova, iz Makedonije i Moldavije, koji su privučeni ne samo mogućnošću da sa školuju na najvećim evropskim jezicima, engleskom i nemačkom, već i šansom da jedan semestar provedu na nekom od četiri Univerziteta u Nemačkoj. Radeći zajedno na različitim istrazzivačkim projektima, studenti su u odredjenoj meri prisiljeni na saradnju. Time se podstiču da ostvaruju uslove za stvaranje Evropske regije. Nauka je ta koja treba da utre put za socijalno- ekonomski razvoj na Balkanu.

Tomas Fram