Bugarska vlada podnela ostavku | Evropa | DW | 20.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bugarska vlada podnela ostavku

Premijer Bugarske Bojko Borisov saopštio je da vlada podnosi ostavku, posle deset dana protesta širom zemlje zbog podizanja cena struje i grejanja.

Preveliki računi za struju i grejanje bili su samo povod, a pravi uzrok protesta u Bugarskoj je opšte siromaštvo. Policija je povredila nekoliko demonstranata u Sofiji, nakon čega je premijer Bojko Borisov preuzeo odgovornost. U isti mah, on pokušava da se prevremenim izborima zadrži na vlasti

„Lopovi, pljačkaši, mafijaši“ – skandiraju hiljade demostranata poslednjih dana u Bugarskoj. Najpre su razlog bili preveliki računi za struju i grejanje, zatim su se protesti okrenuli protiv vlade. Nominalno, cena struje u Bugarskoj najniža je u celoj Evropskoj uniji – u Nemačkoj je električna energija tri puta skuplja. Međutim, dva privatna snabdevača strujom, češki CEZ i austrijski EVN naplaćuju visoke takse za korišćenje mreže. Struja je zbog toga za godinu dana duplo poskupela, i tako je mnogim ljudima postalo praktično nemoguće da izmire račune.

Pogledajte video 00:29
Trenutno na programu
00:29 min

Protesti u Bugarskoj (VIDEO)

Prosečna plata je otprilike 360 evra, a penzija oko 150, stoga je samo povećanje troškova za struju i grejanje tokom zime Bugare dovelo na rub egzistencije. Distributeri struje pravdaju se da ne bi mogli da rade isplativo kada bi se držali ispod granice za cenu struje koju je propisala vlada. Pored toga, gubici energije kroz zastarelu bugarsku mrežu iznose 25 odsto – što je tri puta više od proseka u okviru EU - i to se mora nadoknaditi.

Opšte siromaštvo u Bugarskoj

Kabinet Bojka Borisova je prvi koji je izabran nakon što je Bugarska 2007. godine pristupila Evropskoj uniji. Vlada je izabrana 2009, i to je prva vlada u poslednjih 16 godina koja sa vlasti odlazi pre vremena. Međutim, struja je bila povod za proteste i krizu vlade – glavni razlozi za to su neispunjena očekivanja o brzom rastu blagostanja u Bugaskoj, objašnjava Marko Arnd iz fondacije „Konrad-Adenauer“.

Bugarska je pored Rumunije najsiromašnija zemlja Evropske unije, ali što se tiče fiskalne politike i jedna od najstabilnijih. Ona ispunjava kriterijume iz Mastrihta bez ikakvih problema, što je za pohvalu, s obzirom na krizu u susednoj Grčkoj. „Ali ta finansijsko-politička stabilnost ima visoku cenu – investicije u infrastrukturu stalno izostaju, a tamo gde ih ima dolaze iz strukturnih fondova Evropske unije. Prihodi su ekstremno niski i već godinama se ne povećavaju, penzije su tek malom broju starijih ljudi dovoljne za život. Po statistikama bugarskog Privrednog lista, ispod granice siromaštva živi 1,5 miliona ljudi, a to je petina stanovništva“, ukazuje Arnd.

Johana Dajmel, direktorka Društva za jugoistočnu Evropu u Minhenu, smatra da su cene struje bile tek povod, a da su dublji uzroci pogrešni potezi vlade u oblasti privrede i socijalne politike. „To je ventil, tako se osuđuje socijalna nepravda. Za lošu društvenu i privrednu situaciju velikog dela stanovništva samo je donekle odgovorna privredna i finansijska kriza u evro-zoni. Za sada je protest okrenut u pravom smeru – protiv vlade.“

Protesti u Bugarskoj

Protesti u Bugarskoj

Po Dajmelovoj, povlačenje premijera i vlade bilo je u najvećoj meri neodgovorno i opasno. „Čovek poput Borisova, koji je pre svega negovao imidž sposobnog čoveka, ponaša se kao malo dete kada nema simpatije naroda, kada građani uglavnom mirno izađu na ulice“. Nasilna eskalacija protesta dovodi zemlju u jednu jako kritičnu situaciju, kaže Dajmelova „a zemlji je potrebno pre svega razborito i jasno vođstvo – a ne uvređeno povlačenje sa vlasti.“

Trenutak za populiste i ekstremiste

Borisov i u svojoj zemlji i van nje važi kao populista koji je odan Evropskoj uniji i koji uvek naglašava da će slušati samo narod. Premijer je u sredu (20.2.) rekao da, kada „njegova“ policija nasilno reaguje protiv tog naroda, kao što se to odigralo u utorak (19.2) u Sofiji, on više ne može da stoji iza toga. U stvari, radi se o borbi za vlast. Borisov u svakom slučaju želi parlamentarne izbore što ranije, jer podrška za njegovu partiju GERB brzo opada i postoji realna opasnost da do redovnog termina za izbore 7 jula više neće moći da dobije većinu.

Bugarskoj predstoje teški dani, kaže Johana Dajmel. „Plašim se da će predizborna kampanja biti jako prljava.“ Ona smatra da GERB ima jako niske šanse da ponovo dođe na vlast, „ali sada je kucnuo čas za populiste i ekstremiste – građanski centar će imati puno problema.“

Formalno gledano na potezu je predsednik Rosen Plevnelijev. On može da sazove konsultacije za prelaznu vladu. Ipak, posmatrači u Sofiji smatraju da će nekadašnji ministar u Borisovljevoj vladi poslušati svog bivšeg šefa i pokrenuti proceduru za prevremene parlamentarne izbore.

Autori: Aleksandar Andrejev / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video