Bugarska: Ogradom protiv izbeglica iz Sirije | Evropa | DW | 10.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bugarska: Ogradom protiv izbeglica iz Sirije

Sve više izbeglica iz Sirije pristiže i u druge evropske zemlje, pa tako i u Bugarsku. Tamo baš i nisu dobrodošle. Bugari ih doživljavaju kao pretnju. Vlada razmatra mere koje bi ograničile priliv sirijskih izbeglica.

Pri samom pominjanju reči „izbeglica“ u Bugarskoj nastaje uznemirenost. U poslednjih nekoliko meseci, u ovu članicu Evropske unije pristiglo je oko 10.000 sirijskih građana. Najviše njih pokušava da se domogne Evrope, kako bi pobegli od ratnih sukoba, mada među izbeglicama u Bugarskoj ima i ljudi iz Magreba, dakle centralne Afrike, ali i sa Bliskog istoka. Zabrinutost Bugara ne iznenađuje ako se ima u vidu da ova zemlja do skoro nije znala za problem izbeglica. Oko 4.000 ljudi smešteno je u prihvatne centre. Država upozorava da nema dovoljno sredstava za njihovo prehranjivanje i medicinsku negu.

Nervoza podgreva ksenofobiju

Napetost među građanima Bugarske objašnjava se pre svega strahom od kriminala. Nedavno je jedan potražilac azila nožem ranio prodavačicu u jednoj prodavnici. O tome je brujala bugarska štampa, kao i navodno povećanom broju krađa u radnjama, za koje su odgovorne sirijske izbeglice. Ipak, reč je o izolovanim slučajevima, a ne masovnoj pojavi, tvrde nadležni organi, koji „gube kontrolu nad besom građana“, kako to kaže sociolog Svetozar Tomov.

Novonastale okolnosti su u svakom slučaju idealne za podgrevanje nacionalističkih i ksenofobičnih snaga. U prošlu nedelju (3. novembra) više stotina pristalica nacionalističkih stranaka izašlo je na ulice na protest protiv prihvatanja sirijskih izbeglica. Šef stranke Ataka, Volen Siderov, ne propušta priliku da kritikuje institucije EU. Otvoreno zagovara pokretanje parlamentarne inicijative koja će sprečiti dalji priliv izbeglica iz kriznih regiona.

Podizanje ograde kao rešenje

Vlada Bugarske primorana je na brzo delanje. Najavljuje kako će izbeglice, koje ilegalno borave u zemlji, biti prijavljene i vraćene u zemlju porekla. Ali to ni izbliza nije sve: Ulazak sirijskih izbeglica na teritoriju Bugarske trebalo bi da spreči 37 kilometara duga i tri metra visoka ograda na granici sa Turskom. Prema najavama vlade u Sofiji, ograda bi trebalo da bude završena u februaru.

Syrische Flüchtlinge in Bulgarien

Bugarski graničar sa grupom sirijskih izbeglica koja je upravo prešla iz Turske

Brisel negoduje, a posebno komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muiznieks. On podseća da je Bugarska potpisala međunarodnu konvenciju o pravima izbeglica, koja pravno isključuje opciju blokade granica. Vlasti zemalja potpisnica tog dokumenta u obavezi su pored ostalog i da razmotre svaki zahtev za azil ponaosob. Ali bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova ostaje pri svom tumačenju konvencije, koje kaže da svaka zemlja ima legitimno pravo da uvede mere kako bi zaštitila granice. Čak je i zvanična Ankara pokazala razumevanje za mere svojih suseda.

Čemu zapravo služi ograda?

Zamenik ministra policije Vasil Marinov relativizuje smisao zaštitne ograde. Cilj nije da se spreči dolazak izbeglica, već da osigura ulazak samo na zvaničnim graničnim prelazima, poput Svilengrada.

Enčo Gospodinov, portparol Kristaline Georgieve, bugarske komesarke u EU nadležne za humanitarnu pomoć, pokušao je da protumači potez Sofije: „Ukoliko je namera da sistematski izbeglicama iz Sirije omogući što je moguće brži pristup pomoći, onda su najavljene mere u redu. Međutim, ako podizanje ograde bude dovelo do haosa, u kojem će ratne izbeglice obezglavljeno u kolonama pokušavati da pronađu utočište, onda je odluka bugarske vlade besmislena“, dodaje Gospodinov. „Ne treba isključiti scenario, u kojem bi očajni i umorni građani Sirije pokušali da se domognu crnomorske granice. Šta bismo time dobili? Bugarsku Lampeduzu!“

Bulgarien syrische Flüchtlinge in den überfüllten Flüchtlingslagern

Izbeglički domovi u Bugarskoj već su prepunjeni, a dnevno stiže 100 novih izbeglica

U Bugarskoj već borave stručnjaci Evropske unije, a najavljeno je i angažovanje saradnika iz agencije Fronteks, čime bi trebalo da bude ubrzana obrada zahteva za azil. Bugarski Crveni krst je u međuvremenu pokrenuo akciju prikupljanja pomoći slanjem SMS-a, a zdravstvene službe pokušavaju da omoguće neophodnu vakcinaciju dece mlađe od 15 godina. Prema poslednjih informacijama nadležnih organa, u Bugarsku, a time i EU, svakodnevno pristigne 100 novih izbeglica.

Autori: Aleksandar Andrejev / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević