1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bugarska će ucenjivati Srbiju?

Bugarska želi da uslovi približavanje Srbije i Makedonije Evropskoj uniji rešavanjem nekih otvorenih bilateralnih pitanja. Analitičari kažu da će Sofija ucenjivati susede na njihovom evropskom putu.

Mazedonien EU Flaggen

Ime, jezik i istorija - Makedonija ima problem sa Grčkom i Bugarskom

„Bugarska treba da definiše smernice za politiku prema svojim susedama u okviru evrointegracija zemalja Balkana“, saopštio je nedavno bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov. Te smernice će biti date parlamentu na glasanje. Kako njihov nacrt još nije gotov, Mladenov se o njima ne želi detaljnije da izjasni, rekla je za DW njegova portparolka.

Problemi sa Makedonijom i Srbijom

Bivša šefica bugarskog tima u pristupnim pregovorima s EU Antonaeta Primatarova na taj plan gleda podeljenih osećaja. S jedne strane, smatra da je ispravno tražiti nadstranački konsenzus o ovoj osetljivoj temi i ukazuje na gaf"bivšeg ministra spoljnih poslova Dimitrova. On je Makedoniji zapretio blokadom Sofije u procesu približavanja EU ako Skoplje „i dalje bude svojatalo bugarsku istoriju“. Pozadina cele priče je decenijski spor oko interpretacije zajedničke prošlosti i legitimnosti makedonskog jezika.

U Srbiji je ovog proleća dosta negativnih reakcija izazvala potpredsednica Bugarske Margarita Popova koja je prilikom jedne tribine u srpskom Bosilegradu (na slici), obraćajući se pripadnicima bugarske manjine, izjavila da Srbija neće postati članica Evropske unije ukoliko ne reši problem bugarske manjine. „Srbija će postati članica Evropske unije, ali to se ne može desiti ako vaša pitanja ovde ne budu rešena“, rekla je Popova tom prilikom te je objasnila da će Sofija upotrebiti pravo veta kako bi osigurala poštovanje prava bugarske zajednice u Srbiji.

Politički stručnjak Marin Lesenski iz fondacije Otvoreno društvo u planiranim smernicama vidi dobro sredstvo protiv napetosti između Bugarske i njenih suseda. Tako će, veruje on, iz politike biti proterane nepromišljene izjave vladinih krugova u Sofiji i populistički napisi bugarskih medija. „Vlada će zauzeti zvanični stav koji će obavezivati i iduću vladu", kaže Lesenski.

Istorija istoričarima

S druge strane je i Skoplje delom odgovorno za napetosti u odnosima sa Sofijom, smatra Antonaeta Primatarova: „Za pogoršane odnose je kriv i velikomakedonski šovinizam. Bugarska strana smatra da mora odgovoriti na neuravnotežene izjave iz Skoplja, a tako nastaje opasnost da i reakcija Sofije bude preterana.“

Marin Lesenski apeluje da se pokaže razumevanje i za stav Makedonije: „Reč je o refleksu jedne države koja je jako dugo bila izolovana. 'Makedonstvo' je deo te reakcije. U Makedoniji se i dalje vodi rasprava o tome sastoji li se makedonska nacija samo od Slovena ili i od Albanaca, Turaka i pripadnika drugih etničkih grupa.“

Lesenski skreće pažnju i na još jednu osetljivu temu: bugarsku manjinu u Makedoniji i makedonsku u Bugarskoj. Ako Sofija bude insistirala na priznavanje bugarske manjine u Makedoniji, morala bi priznati i makedonsku manjinu u Bugarskoj i dozvoliti delovanje njene političke stranke, kako propisuje odluka Evropskog suda za ljudska prava, upućuje Lesenski.

Načelno nema nerešenih bilateralnih problema između dve vlade, radi se samo o animozitetima koje potpiruju neki mediji i nevladine organizacije, smatra ovaj politikolog. I dodaje: „O istoriji bi morali raspravljati istoričari. Od političara očekujemo da rešavaju praktična bilateralna i trilateralna pitanja: privredne i trgovinske odnose, infrastrukturu i energetske projekte.“

Rešavanje susedskih sporova blokadama na putu u EU – loš stil

Kao članica EU, Bugarska je obavezna da uvek u bilateralnim odnosima postupa odmereno, kaže Lesenski. I Primatarova podseća da bi instrumentalizacija evropskih perspektiva Srbije i Makedonije u svrhu rešavanja otvorenih susedskih sporova bila vrlo neprilična i neukusna te kao primer navodi granični spor između Slovenije i Hrvatske zbog kojega je Slovenija godinama blokirala Hrvatsku. Taj spor je, dodaje ona, imao jasnu pravnu dimenziju, dok je bugarsko-makedonske sporove oko jezika, istorije i kulture vrlo teško pravno definisati. Stoga zaključuje: „Nadajmo se da nećemo doživeti bugarski nastavak sulude svađe između Grčke i Makedonije oko imena.“

Autori: A. Andrejev / N. Cekov / D. Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević