Bugari i Rumuni se sumnjiče bez osnova | Politika | DW | 02.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bugari i Rumuni se sumnjiče bez osnova

U Nemačkoj se vodi žučna rasprava o Bugarima i Rumunima koji od početka 2014. imaju pravo da bez ograničenja traže posao u Nemačkoj. Konzervativni političari upozoravaju kako će talas siromašnih stranaca ugroziti državu.

Najdalje je otišla konzervativna stranka CSU iz Bavarske: između ostalog, predstavnici te vladajuće partije žele da strancima onemoguće primanje državne pomoći u prva tri meseca boravka u Nemačkoj. Koalicioni partner SPD to ošto osuđuje.

Nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajmajer (SPD) tvrdi da bi takva ograničenja išla na štetu i Evrope i Nemačke: “Evropske slobode su srž naše evropske ideje, sloboda zapošljavanja je sastavni deo evropskih integracija. Nemačka od toga ima koristi, sigurno više nego mnogi drugi”, ističe nemački šef diplomatije.

Još jedan predstavnik socijaldemokrata iz Ministarstva spoljnih poslova, Mihael Rot, nazvao je predloge konzervativaca “glupim parolama”. Rot ističe da “CSU nije shvatio Evropu, i da je očligledno da to i ne želi.” Upravo ovaj političar je u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova zadužen za Evropu, i smatra da je ponašanje CSU “krajnje opasno”.

Očekujemo između 100.000 i 180.000 imigranata

Herbert Brücker Institut für Arbeitsmarkt- und Berufsforschung

Herbert Brücker

Povodom otvaranja nemačkoj tržišta rada, Dojče Vele je razgovarao sa stručnjakom za imigraciju Herbertom Brikerom. Gospodine Briker, vi verujete da nema razloga za brigu povodom slobodnog pristupa tržištu rada. Zašto?

Briker: Ne radi se o socijalnoj pomoći. Ne menja se baš ništa u načinu na koji se ta pomoć dobija. Radi se o tome da sada postoje nove mogućnosti za zapošljavanje. Rumuni i Bugari su do sada mogli da rade samo kao sezonski radnici, ili ako su bili obrazovani i imali fakultetsku diplomu. Sada je tržište rada otvoreno. Procenjujemo da će u Nemačku doći između 100.000 i 180.000 ljudi iz Rumunije i Bugarske. Najveći deo njih će raditi i plaćati porez. Od toga će privreda imati koristi.

Na koji način?

Ljudi koji dolaze i rade, uplaćuju doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i slično. Ukupno gledano, javne finansije će biti na dobitku. Taj dobitak je osetno veći od onoga što ćemo potrošiti na socijalnu pomoć, na primer za nezaposlene.

Kako se menja situacija sa zapošljavanjem?

Do sada su doseljenici iz Bugarske i Ruminije ovde radili uglavnom sezonski, dakle u poljoprivredi ili ugostiteljstvu. Imamo i dosta njih u oblasti zdravstva i nege starih. Mislim da će njihov broj u poljoprivredi opasti, ali da će drugi sektori nastaviti sa rastom. Osim toga, naglo će porasti udeo zaposlenih u građevini. Ali biće i više ljudi u sektoru usluga i u industriji.

Kako Bugari i Rumuni za sada žive u Nemačkoj, po vašim istraživanjima?

Bildergalerie Wanderarbeiter

Zloupotreba na tržištu rada ima malo?

Na jednoj strani su tu visokokvalifikovani ljudi: više od 20 odsto njih imaju fakultetske diplome, a 18 odsto se trenutno obrazuju. To su mahom studenti. Dakle, imamo segment doseljenika kojie je veoma dobro kvalifikovan ili koji stiče kvalifikaciije u Nemačkoj, i koji će nakon toga naći dobar posao. Tu je oko 40 odsto ljudi koji nemaju diplome, to su uglavnom sezonski radnici. Pored toga, negde između je možda 35 odsto ludi koji imaju nekakve kvalifikacije i rade uglavnom kao bolničari ili slično. Dakle, ne treba stvari uzimati paušalno. Najveći deo Bugara i Rumuna ovde radi i plaća poreze i doprinose. To je sasvim normalna migracija radne snage, a ne siromašnih ljudi.

Da li to znači da neće biti doseljavanja zbog siromaštva?

Biće i toga, ali najveći deo doseljenika će raditi u Nemačkoj.

Da li nema nikakve opasnosti da ljudi dolaze u zemlju zbog socijalne pomoći?

Naravno, radi se o različitim motivima. Negde deset odsto bugarskog i rumunskog stanovništva prima pomoć za nezaposlene. Ali to je osetno manje nego prosek za inostrano stanovništvo. Taj prosek iznosi preko 16 odsto, a za Nemce je 7,5 odsto. Ne smatram da će se taj broj značajno povećati. Naprotiv: zbog novih mogućnosti za zapošljavanje mogao bi i da opadne. Ali naravno, uvek postoji deo ljudi koji ne rade i primaju pomoć. Oni se koncentrišu na određene gradove, kao što su Berlin, Duizburg i Dortmund. Problemi postoje i u Ofenbahu i Kelnu. Tamo je situacija sasvim drugačija od nemačkog proseka.

Kažete da samo deset odsto Bugara i Rumuna prima socijalnu pomoć. Da li ih treba uzeti kao uzor za ostale imigrante?

Ne slažem se sa tim. Bugari i Rumuni do sada su imali malo mogućnosti da se zaposle. Zbog toga je i mala mogućnost da ostanu bez posla. Možete ostati bez posla samo ako ste najpre našli posao. Postoji grupa stanovništva koja ne dobija pomoć niti je zaposlena. To je nekih 30 odsto Bugara i Rumuna. To nije naročito veliki udeo, on postoji i kod domaćeg stanovništva i kod drugih pridošlica iz inostranstva. Ali u pojedinim gradovima u Rurskoj oblasti i Berlinu takvi ljudi dostižu već 65 do 70 odsto. Ti imigranti žive od prosjačenja, rade na crno i slično.

Partija CSU kaže “Ko vara, taj leti napolje” Da li je to pravi stav?

Do sada smo imali jako mali broj slučajeva – možda oko 100 njih – gde je zaista bilo prevare koja se može dokazati. To znači da uopšte nije u pitanju masovni fenomen, već izuzetak. Uočili smo i slučajeve lažnog samostalnog zaposlenja. Pojedini Bugari i Rumuni ovde dolaze i prijave se kao samostalni delatnici, da bi dobili bolju pomoć od države. Na nivou Nemačke ima ih oko 2.000, dakle, ne mnogo. Takođe nije tačno – iako se to često tvrdi – da veliki deo novca za dečiji dodatak odlazi stranim porodicama. Oko 8,8 odsto njih primaju dečiji dodatak. Među Nemcima to je 11 odsto, među strancima prosečno 15 odsto – dakle Bugari i Rumuni su ispod proseka. Aktuelni podaci uopšte ne daju naznake da će doći do masovne zloupotrebe socijalnog sistema. Što se toga tiče, Bugari i Rumuni se sumnjiče potpuno pogrešno.

*Herber Briker je istraživač za imigracije na Institutu za tržište rada i zapošljavanje. Ovaj naučnik je i jedan je od autora izveštaja koji je taj Institut objavio 23 decembra.

Autori: Kristijan Ignjaci / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon