Bugari i Rumuni nisu građani drugog reda | Politika | DW | 08.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bugari i Rumuni nisu građani drugog reda

Rasprava o imigrantima sa Istoka i budi emocije u Nemačkoj. Dok pojedini političari uporno tvrde da će siromašni došljaci živeti na grbači države, drugi ističu da će jeftinija radna snaga učiniti Nemačku bogatijom.

Rumuni i Bugari su čekali sedam godina da postanu punopravni građani Evropske unije – i to im je uspelo tek prvog januara 2014. Od Nove godine oni mogu da odu u bilo koju članicu EU i da tamo traže posao. To je dobra vest, ali radost im donekle muti žučna diskusija u zapadnim zemljama. Desničari i konzervativci se plaše da će stranci zloupotrebiti sistem socijalne zaštite, odnosno da će doći u bogate zapadne zemlje samo zbog sociljalne pomoći i dečijeg dodatka. To oslikava i stav CSU, jedne od vladajućih stranaka u Nemačkoj - ova stranka je zabrinuta zbog moguće „zloupotrebe evropske slobode zapošljavanja putem doseljavanja siromašnih migranata“.

„Masivna diskriminacija“

Bulgarischer Außenminister Kristian Wigenin

Kristijan Vigenin

Rumunsko ministarsvo spoljnih poslova tome ne pridaje veliki značaj: „Sloboda zapošljavanja je jedna od osnovnih vrednosti EU i kamen temeljac zajedničkog evropskog tržišta“, naglašava portparolka ministarstva Branduša Predasko. Sa time se slaže i nemačka vlada. „S obzirom na to, prilično opušteno doživljavamo takve izjave pojedinih nemačkih političara”.

Sa druge strane, bugarski ministar spoljnih poslova Kristijan Vigenin baš i ne deluje opušteno: “Jako smo uznemireni zbog ove kampanje koja traje već nedeljama” izjavio je u jednom intervjuu, i dodao da ne želi da se prema njemu odnose kao prema “građaninu EU druge klase”. Stiče se utisak da je ministar sve zlovoljniji zbog stava koje pojedini političari imaju prema njegovim zemljacima. Doduše, takva gledišta postoje i van Nemačke: Belgija je odavno počela da izbacuje građane EU koji tamo rade ali ne zarađuju dovoljno. A vlada Velike Britanije je pre nekoliko nedelja najavila mogućnost da se dozvoli protok radne snage samo iz onih zemalja koje imaju dovoljno veliki prihod po glavi stanovnika. “Deo tih mera, na primer onih koje predlaže britanska vlada, prestavlja masovnu diskriminaciju”, kaže Vigenin.

Pokretljivost, a ne migracija

U Nemačkoj se često čuje izraz “armutszuwanderung” odnosno – doseljavanje zbog siromaštva. Branduša Predasko iz rumunskog ministarstva spoljnih poslova smatra je takvo etiketiranje potpuno pogrešno. “Sa tačke gledišta nas u Bukureštu, mi ne razumemo šta to zapravo znači. Građani EU imaju pravo da se odsele u druge zemlje članice i da tamo traže posao”, kaže ona za Dojče vele i dodaje da se unutar EU se ne radi o migracijama, već o pokretljivosti radne snage.

Nemačka imati više koristi nego štete od doseljavanja iz drugih zemalja EU, stoji u jednoj studijji Evropske unije koja je objavljena pre nekoliko dana. I nemačko ministarstvo rada tvrdi da veći deo emigaranata iz Bugarske i Rumunije ima posao i da uplaćuje u državnu kasu. Statistike kažu da svaki doseljenik donosi prosečno 14.000 evra više za sistem socijalne zaštite, kao i da je stopa nezaposlenosti ove dve grupe stranaca u Nemačkoj oko 7,4 odsto – što je čak i nešto niže od nacionalnog proseka.

„Odliv mozgova“ u zemljama porekla

Fernbus in Bulgarien

Autobus iz Bugarske

Lazar Komanesku, rumunski ambasador u Berlinu, ne veruje da će doći do masovnog iseljavanja Rumuna na Zapad. Ipak, on priznaje da mnogi mladi i obrazovani ljudi napuštaju zemlju. „Naravno, to je veliki gubitak“, kaže on za Dojče vele. “Ali siguran sam da će se to promeniti kada se razvije rumunska privreda.”

Stranka CSU lansirala je parolu “Ko vara, taj leti”, što znači da bi stranci koji pokušaju da dobiju socijalnu pomoć na osnovu lažnih dokumenata bili izbačeni iz Nemačke, sa zabranom ponovnog ulaska. Bernd Fabricijus, poslanik te stranke koji je rođen u rumunskom delu Transilvanije, smatra da je ta parola u principu ispravna. Istovremeno, on ističe da zloupotrebe ne treba povezivati sa nacionalnošću, ni zemljom porekla. Veliki deo Rumuna koji žive u Nemačkoj to vide na sličan način, kaže Fabricijus. “To su dobro integrisani, vredni ljudi, koji kritikuju zloupotrebe isto kao i mi.”

Saradnja preko granice

I Radi Najdenov, ambasador Bugarske u Berlinu, priznaje da postoje određene teškoće u liberalizaciji tržišta. Na primer, u gradovima kao što su Duizburg, Ofenbah ili Manhajm živi puno siromašnih ljudi iz Bugarske i Rumunije. Međutim, tu se uglavnom radi o pripadnicima romske manjine, koji se žale na diskiriminaciju u svojim zemljama.

Istovremeno, te zemlje su spremne da preuzmu deo odgovornosti: “Naša ambasada podržava saradnju nadležnih ustanova obe države, da bi se sprečila zloupotreba sistema socijalne zaštite”, kaže on za Dojče vele. Već sada postoje zajednički projekti u okviru kojih policajci i socijalni radnici iz Bugarske dolaze u Nemačku i pomažu integraciju stranaca. Organizovani su i radni susreti predstavnika vlasti iz Sofije i iz Dortmunda. Njihov cilj su projekti od kojjih će svi imati koristi – i zemlja porekla, i strana zemlja, i doseljenici.

Autor: Žanet Zajfert / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon