″Bugari će vam iskakati iz frižidera″ | Evropa | DW | 07.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

"Bugari će vam iskakati iz frižidera"

Pojedine zemlje EU i dalje su u grču, zato što su Bugari i Rumuni stekli pravo na slobodno zapošljavanje. Nemački konzervativci tvrde da će doseljenici zloupotrebiti sistem socijalne pomoći. Kako je u drugim državama?

Građani Rumunije i Bugarske imaju neograničen pristup tržištu rada EU, od prvog januara 2014. godine. Većina stručnjaka ocenjuje da će najviše koristi od liberalizacije imati upravo ekonomija zapadnih zemalja, kojima je potrebna jeftina radna snaga. Na drugoj strani, desničari i konzervativci u tim državama pozivaju na uzbunu.

Arbeitsemigration aus Bulgarien und Rumänien 02.01.2014

Par se oprašta zbog odlaska na Zapad Evrope

Najviše panike pred navodnom poplavom siromašnih imigranta ima u Velikoj Britaniji. Pojedini tabloidi doslovce pišu o „novogodišnjim lopovima“ i time aludiraju na porast kriminala, koji će navodno izazvati doseljenici iz Rumunije i Bugarske. Pored žute štampe, i brojni političari igraju na kartu ksenofobije. Britanski list Indipendent piše o „ciničnoj i veštački podgrevanoj“ kampanji protiv stranaca: „Bugari će vam iskakati iz frižidera, iza radijatora i konzervi za čaj: Rumuni će vam zapuštii odvod u kadi, pojesti čokoladice na stolu u kuhinji i u vašem kupatilu čitati priručnik ’Kako se prijaviti za socijalnu pomoć’“, ruga se britanski list. „Već mesecima vlada čista histerija, jer se torijevci i nacionalisti iz UKIP-a nadmeću u tome ko će više da uplaši stranovništvo“, komentariše i britanski Gardijan. „Oni upozoravaju na najezdu Bugara i Rumuna i najavljuju racije. Zapravo, političari ne mogu da kontrolišu migraciju unutar EU, ali im je potreban žrtveni jarac za sve niži životni standard u zemlji.“

Doduše, nije sve ostalo na bombastičnim naslovima. Par dana pre katoličkog Božića, britanski parlament je na brzinu doneo zakon kojim se ograničava pristup sistemu socijalne zaštite za građane EU. Prema novim propisima, imigranti iz Evropske unije mogu da traže pomoć za nezaposlene ili subvencije za stanovanje, tek nakon što provedu tri meseca u Ujedinjenom Kraljevstvu. I sam premijer Dejvid Kameron najavio je da će tražiti nova ograničenja za protok radne snage, i to na nivou EU.

Što se tiče Rumuna i Bugara, konzervativni poslanici žele da produže rok važenja propisa koji ograničavaju njihov dolazak u zemlju. Sami imigranti bune se protiv ovog negativnog imidža. Statistike pokazuju da Rumuni primaju manju državnu pomoć nego sami Britanci, kaže Nikolae Rajtu iz Rumunskog kulturnog centra u Londonu.

„Nema posla, nema pomoći“

Pravila za strance u Austriji stroža su nego u Velikoj Britaniji. Naime, da bi dobio pomoć za nezaposlene, strani radnik mora da dokaže da je radio u Austriji najmanje 52 nedelje u poslednje dve godine, kao i da je za to vreme uplaćivao doprinose. Za osobe mlađe od 25 godina, propisi su nešto blaži – oni dobijaju pomoć ako su radili najmanje šest meseci u poslednje dve godine.

Minimalno osiguranje (ono što se ranije zvala socijalna pomoć) iznosi 814 evra mesečno za neoženjene i 1.221 evra za parove. Doduše, to dobijaju isključivo građani EU koji imaju veoma slabo plaćen posao. Ovde važi formula – nema posla, nema pomoći, a jedini izuzetak su ljudi koji u Austriji žive duže od pet godina.

Oni koji su došli nedavno i nemaju dovoljno novca, rizikuju i deportaciju. Institucije se pri tome pozivaju na statistike: Svaki četvrti nezaposleni u Austriji je stranac, a samo u Beču 29 odsto stranih državljana prima socijalnu pomoć. Ipak, dve trećine Austrijanaca pozdravljaju slobodu zapošljavanja za radnike sa Istoka, jer njihova država od toga ima ogromnu korist. Naime, u Austriji već desetine hiljada Rumunki i Slovakinja rade kao negovateljice.

„Evropa je šizofrena“

Symbolbild Deutschland Arbeitslosigkeit

Panika bez razloga?

Bugari i Rumuni su takođe stekli slobodan pristup tržištu rada i u Francuskoj. Od Nove godine, oni mogu da rade svuda, osim u javnim službama kao što su pravosuđe, policija ili ministarstvo odbrane. U Francuskoj se odavno vodi diskusija o integraciji Roma, ali dolazak Rumuna i Bugara ne izaziva gotovo nikakve reakcije. Ekonomski potresi se ne očekuju, a i vlast i opozicija u toj zemlji smatraju da je sloboda zapošljavanja neizostavan deo evropskih integracija. Jedino desničarski Nacionalni front stvari vidi drugačije – oni tvrde da je otvaranje tržišta rada u doba krize i velike nezaposlenosti apsurdno.

S druge strane, Italija je otvorila svoje tržište rada za građane Rumunije i Bugarske još pre dve godine. Naime, u toj zemlji je još krajem 2011. živelo gotovo milion Rumuna. Oko 45 odsto svih rumunskih imigranata dolaze na Apenine, i u Italiji ih već ima pet puta više nego u Nemačkoj. Italijani uglavnom cene rumunske radnike. Kao i u Francuskoj, i u Italiji najviše pažnje privlači integracija Roma. Prema važećim propisima, strani radnici koji imaju radnu dozvolu na najmanje godinu dana odmah dobijaju pristup zdravstvenom osiguranju. Uz to, ljudima koji u Italiji rade nisko plaćene poslove, imaju pravo na finansijsku pomoć države.

Nasuprot političarima iz Velike Britanije, u Italiji niko ne očekuje da će Rumuni i Bugari oduzeti radna mesta Italijanima. List „Republika“ kritikuje „sumorno raspoloženje“ u Londonu, i komentariše da je Evropa „u sukobu sa samom sobom“: „Obe strane šizofrene Unije suprotstavljaju se jedna drugoj već šest godina, još od kako je počela kriza koja je sve osnovne vrednosti dovela u pitanje. Može se samo pretpostaviti da će se ta šizofrenija nastaviti i u ovoj godini. Odlučujuća bitka u dugom ratu Evrope sa samom sobom još se nije završila.“

Autor: Darko Janjević (ard)
Odg. urednik: Jakov Leon