Budući komesari, moraju da prođu „ispit“

"Žestoko, tročasovno, ispitivanje" je neizbežno, jer Evropski parlament želi da utvrdi da li su kandidati zaista kompetentni za resore koji će im pripasti. Oni moraju da dokažu da raspolažu odgovarajućim sposobnostima.

Među "novajlijama" je i nemački komesar Ginter Etinger koji je kao političar nemačkih hrišćanskih demokrata (CDU), do sada bio premijer pokrajine Baden-Virtemberg. I on je morao da dostavio svoju biografiju, da razjasni finansijske interese, kao i da pismeno odgovori na pitanja "od šest strana " koja su mu postavili poslanici Evropskog parlamenta, nadležni za resor "energetske politike".

Nakon razgovora koji će biti obavljeni u EP, šefovi poslaničkih klubova i predsedavajući komisije razgovaraće o kandidatima. Ako ne budu imali dodatne zahteve, Evropski parlament 26. januara može da odobri novi saziv Evropske komisije.

Komesar broj 27 je već u službi

Mandat predsednika Evropske komisije, Baroza, potvrđen je još u septembru, na zahtev šefova vlada i država članica EU. Nekadašnji šef portugalske vlade zapravo je 27. komesar. Članice EU u strukturama Evropske komisije, imenovale su "svoje ljude", ali Barozo im je određivao resore i zaduženja. Inicijativa za "smanjivanje" Evropske komisije do 2014. nije zaživela, jer se tome i dalje protivi Irska. Zato, i dalje, svaka članica EU ima svog komesara u Briselu.

"Na ispitu" se može i pasti

U razgovorima koji su evropski parlamentarci vodili sa kandidatima, u jesen 2004. godine, kandidat, i tada angažovanog komesara Baroza, Roko Butiljone "nije prošao". Tadašnji kandidat za komesara EK za pravosuđe bio je suviše kritičan prema homoseksualcima.

Tada je i letonska političarka Ingrida Udre morala da bude "zamenjena". Mađarskom kandidatu Laslu Kovaču, nije dozvoljeno da preuzme planirani resor. Drugim rečima Evropski parlament (EP) je, tom prilikom, demonstrirao svoju moć. Zato će novi-stari predsednik EK, ovoga puta pokušati da, što bezbolnije, prođe proceduru provere kandidata za sastav njegovog novog tima.

Gde su pravi Evropljani?

Parlamentarci će preispitati i moguće sukobe interesa novih komesara. Većina kandidata dolazi iz redova konzervativnih partija. A "nezgodna pitanja" uglavnom će postavljati levičari i zeleni. "Propitivana" je bila i super-komesarka Ketrin Ešton, koja bi paraleno trebalo da obavlja funkciju šefice diplomatije EU i potpredsednice EK. Nije nepoznato da Eštonova važi za potpuno neiskusnu na spoljno-političkom planu.

Moguće sukobe interesa parlamentarci vide u kandidatkinji iz Bugarske, Rumijani Želevoj. Ona bi trebalo da bude zadužena za međunarodne humanitarne projekte i pomoć u slučaju katastrofa. Njen suprug rukovodi firmom za izgradnju stanova koja je u pomenutim oblastima takođe bila aktivna.

Evropski parlamentarac Endru Daf je organizuje razgovore sa kandidatima. On smatra da budući komesari mogu da ostave dobar utisak svojim karakterom, kompetencijama i poznavanjem propisa EU. Njegov kolega Verner Langen ne isključuje iznenađenja. "Često se dešava, da oni o kojima se u javnosti mnogo spekuliše, glatko prođu test. S druge strane, bude i situacija da oni, za koje se najmanje verovalo, u razgovorima naiđu na određene poteškoće."

Na sledećoj strani…

Bugarska komesarka ima veze sa mafijom?

Uporno se tvrdi da muž četrdesetogodišnje konzervativne političarke ima poslovne veze sa mafijom. Osim toga, priča se da Bugarka nije prijavila svu imovinu. Rumijana Želeva pokušala je da obesnaži sve kritike:

„Sve te glasine i optužbe na račun mog muža i mene potpuno su neosnovane“, odgovorila je na optužbe. Međutim, odmah se za reč javila liberalna bugarska poslanica Antonija Parvanova: „Bojim se da ono što je rekla gospođa Želeva nije istina“.

A ako zaista nije istina to je kršenje kodeksa ponašanja evropskih komesara. Konkretno, reč je o tome da je Želeva navodno šefica i suvlasnice jedne konsalting firme. Vlasništvo je prećutala Evropskom parlamentu čija je poslanica tri godine. U biografiji koju je sada morala da dostavi Evropskoj komisiji napisala je samo da je nekada bila u rukovodstvu firme.

U raspravi je tvrdila da su bugarske vlasti sve proverile i da je sve u redu. Međutim, izbegla je odgovor na pitanje da li je prodala svoj deo u firmi i za koju sumu. Na kasnija pitanja novinara nervozno je odgovorila: „Ne sećam se, verujte mi nije bila neka veća suma“.

Atmosfera tokom saslušanja bila je toliko uzavrela da je ono skoro prekinuto, da bi na kraju bila dozvoljena samo stručna pitanja. Međutim, pravna služba Evropske komisije zatražila je od Želeve da dostavi sve dokumente u vezi sa njenim finansijama i na osnovu njih poslanici će zauzeti stav o imenovanju.

Ali, čak i ako mišljenje bude negativno to automatski ne znači da Bugarka neće biti komesarka – poslanici ne mogu da odbace pojedine kandidate, nego samo sve u paketu. U tom slučaju ostaje da se vidi da li će predsednik Komisije Barozo odmeravati snage sa Evropskim parlamentom ili će od bugarske vlade zatražiti da predloži drugog kandidata.

Evropska komisija sa svojih 25.000 službenika u Briselu, predstavlja političku administraciju Evropske unije. Ona nadgleda sprovođenje propisa Evropske unije, i predlaže nove zakone. EK je posebno uticajna u evropskoj privrednoj i agrarnoj politici, ali i očuvanju tržišne konkurentnosti.

autori: M. Bone, B. Rigert, N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević