1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Budžet EU: Gde odlazi novac?

Na vanrednom Samitu EU o budžetu do 2020. godine, ponovo će biti „varnica“. Zvaničnici EU trebalo bi da odluče kako će milijarde evra ubuduće biti korišćene. Izvesno jeste da će poljoprivrednici i dalje moći da .

Za razliku od samih članica čija se budžetska politika menja iz godine u godinu, Evropska unije obično ima sedmogodišnji budžetski plan. Sa tom praksom počelo se još 80-ih godina prošlog veka, kada je na čelu Evropske komisije bio Žak Delor. Projekcija budžeta na višegodišnjem nivou trebalo bi da osigura finansiranje institucija EU. Od tada se svakih sedam godina dešava isto: članice Unije žustro raspravljaju o tome ko bi Briselu trebalo da stavi na raspolaganje više, a ko manje, ali i na koji način će se tim novcem raspolagati.

Neto platiše ne žele promene, Komisija traži više novca

Budžet Evropske unije se u najvećoj meri finansira zahvaljujući izdvajanjima njenih članica. One države koje Briselu ustupaju više novca od sume koja im se kroz razne projekte i subvencije vraća, priželjkuju da njihova izdvajanja ubuduće budu manja. S druge strane, članice koje su do sada dobijale više novca nego što su ulagale, rado bi da te sume budu još veće.

Presudnu ulogu u budžetskoj politici Unije imaju Evropski parlament i Evropska komisija. Doduše, Savet EU je adresa na koju države-članice mogu da upute svoje prigovore i zahteve. U ovom trenutku, sve je još uvek u fazi pregovora. Navodno bi na Samitu EU, zakazanom za četvrtak 22. novembra, konačno moglo doći do dogovora.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: Štednja u vremenima krize potpuno je ispravna

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: Štednja u vremenima krize potpuno je ispravna

Projekcija budžeta na godišnjem nivou u periodu od 2014. do 2020. godine, trebalo bi da iznosi oko 150 milijardi evra, što je otprilike na nivou jednog procenta bruto društvenog proizvoda svih članica EU zajedno. Na sedmogodišnjem nivou, reč je o iznosu od jednog biliona evra, „što zapravo i nije neka velika suma“, smatra Juta Hauk, poslanica nemačkih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu. Ona je potpredsednica parlamentarne Komisije za budžetska pitanja. „Primera radi, samo Nemačka u periodu od sedam godina, raspolaže budžetom od 2,2 biliona evra“, kaže Hauk.

Subvencije obuhvataju najveći deo izdvajanja

„Štednja u vremenima dužničke krize potpuno je ispravna“, uveren je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. To objašnjava zašto u nacrtu budžeta nisu uračunate uobičajene stope rasta. U suštini, poručuje Barozo, „Evropska unija mora da učini znatno više, kako bi građani stekli utisak da se Brisel zaista brine za njihovu socijalnu sigurnost“.

„Tačno je da smo pokušali da izvučemo pouke iz ove ekonomske krize. Tog stava su vlade svih zemalja članica. Svi smatraju da su budžetska disciplina neophodna, bolja koordinacija i veći kredibilitet glavne okosnice privredne politike“, podseća Barozo i dodaje: „Kada je reč o evropskoj solidarnosti, ja nemam utisak da se tome zaista teži. Ukoliko izostane razumevanje za novonastalu situaciju, izostaće i podrška evropskom projektu.“

Najveća izdvajanja za poljoprivrednike

Najveća izdvajanja za poljoprivrednike

Oko 80 odsto budžetskih sredstava, odlazi na subvencije koje se vraćaju članicama Evropske unije. Ostalih 20 procenata pokriva troškove u spoljnoj politici, institucijama i službama. Najveći korisnici budžeta EU su poljoprivrednici, odnosno subvencionisani projekti u agraru i izgradnji infrastrukture. Naučni i istraživački projekti do sada su imali najmanju finansijsku podršku Unije, što Brisel sada pokušava da promeni. U vremenima krize, pojedinim političarima se ta ideja ne dopada.

Stručnjak za budžetska pitanja u redovima Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Rajmer Bege podseća na predlog nemačkih konzervativaca: „Naš politički kompromis bio je da zamrznemo izdvajanja za subvencije u poljoprivredi i za Kohezioni fond. Ukoliko bismo to postigli, imali bismo sredstava za druge oblasti“, kaže Bege i podseća da je u Španiji preko 50 odsto mladih bez posla, a da se u toj zemlji i dalje ulaže u infrastrukturne projekte.

Polovinu EU, polovinu zemlje članice

U projektima izgradnje puteva, mostova, industrijskih kompleksa ili pak naučnih projekata, Evropska unija svojom politikom, isključuje učešće drugih investitora. Većina zemalja praktikuje princip kofinansiranja, a to znači da polovina sredstava stiže iz Brisela, druga polovina iz zemlje članice. Jedino je u agraru drugačije. Poljoprivrednici mogu da računaju na direktne subvencije. Razlog: zvaničnici u Briselu smatraju da je to jedini način se osigura opstanak evropske poljoprivrede i podsećaju da farmeri u Americi mogu da računaju na duplo veća izdvajanja države.

Najveće kritike na račun nacrta budžeta EU za narednih sedam godina stižu iz Velike Britanije. London preti vetom. „Bilo bi dobro ako bismo mogli da postignemo kompromis, ali za nas je neprihvatljivo da se povećaju izdvajanja pojedinih država članica, a se istovremeno njihovi nacionalni budžeti smanjuju. Ukoliko dogovor izostane i to je bolje od lošeg dogovora“, izjavio je britanski premijer Dejvid Kameron.

Mister No: Premijer Britanije Kameron

Mister No: Premijer Britanije Kameron

S druge strane, Britanci bi po svaku cenu da osiguraju pravo na budžetske olakšice na koje su i do sada mogli da računaju. Drugim rečima, zbog činjenice da se London daleko manje oslanja na subvencije u poljoprivredi, ima pravo i na manja izdvajanja za budžet Evropske unije. Slično je i sa Berlinom. Pošto zbog kompromisa sa Britancima mora više novca da uloži u programe subvencija, Nemačka ima na budžetske olakšice u drugim oblastima. Takav princip učešća u finansiranju budžeta EU nije održiv, smatra sve više evropskih političara. Neki čak predlažu da bi Unija ubuduće trebalo više da osloni na sopstvene prihode.

Bez reforma u budžetskoj politici, nema dogovora

Britanski premijer Kameron smatra, pored ostalog, da bi Brisel morao više da štedi u institucijama Evropske unije. Za njega je neprihvatljivo da oko 16 odsto zvaničnika Unije u Briselu godišnje zarađuje više od 100.000 evra. „To je moj omiljeni argument u ovom sporu“, kaže Kameron.

Pored Velike Britanije i druge zemlje, poput Španije i Francuske, osporavaju pomenuti nacrt budžeta i ne isključuju mogućnost ulaganja veta. Ukoliko dogovor izostane, to znači da će se Evropska unija naći u još jednoj krizi. Naime, ako se ispostavi da je kompromis nemoguće ostvariti, u narednih sedam godina primenjivaće se budžetski plan koje i do sada bio snazi. Tako barem proizilazi iz Lisabonskog sporazuma.

Autori: Bern Rigert / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković