Buđenje građanske svesti u BiH | Politika | DW | 13.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Buđenje građanske svesti u BiH

Demonstracije u Sarajevu i Banjaluci prvi su znak buđenja građanske svesti u posleratnoj BiH, tvrde analitičari. Podsećaju, međutim, da je BiH podeljeno društvo i da to stanje ne može biti promenjeno preko noći.

default

Sarajevo

U Bosni i Hercegovini se proteklih desetak dana događalo ono od čega su političke elite u ovoj zemlji strahovale još od Dejtona. Građani različitih nacionalnosti ujedinili su se u borbi za svoja prava tražeći na protestima hitno donošenje zakona o jedinstvenom matičnom broju građana (JMBG).

Koliko god bila mala, podrška Banjalučana sarajevskim demonstrantima užasnula je "nacionalističku vrhušku" Republike Srpske (RS), tvrde analitičari, pojašnjavajući da takva podrška podriva ključne principe podela na etničkoj i verskoj osnovi i razbija zablude o nemogućnosti zajedničkog života u ovoj zemlji.

Politički analitičar iz Banja Luke Tanja Topić podseća da se radi o klasičnoj etno-nacionalnoj mantri po kojoj ovdašnje političke elite funkcionišu. „I one nastoje pokazati kako je javnost podijeljena na srpsku, hrvatsku i bošnjačku i kako može funkcionirati samo u okviru zadatih nacionalnih torova“, kaže Tanja Topić.

Izbegavati politizacije protesta i podele na etničkoj osnovi

Sarajevo - Demonstrationen gegen die zerstrittenen Politiker

Protesti u Sarajevu

Zabrinuta je i politička elita u Federaciji BiH koja se, podržavajući zahteve sarajevskih demonstranata, sada želi rešiti pogubnih političkih aranžmana sklopljenih u procesu uspostavljanja vlasti nakon izbora 2010. godine.

Politički analitičar Srđan Puhalo veruje da apolitične građanske demonstracije mogu pozitivno uticati na društvene promene u BiH. Prema njegovom mišljenju, građani se moraju bolje „umrežiti i organizovati“ kako bi se pri protestima pritisak ravnomernije vršio na celoj teritoriji BiH. „Pri tome, koliko je god to moguće, treba izbegavati bilo kakve podele na etničkoj osnovi“, tvrdi Puhalo.

Ali BiH je još uvek podeljeno društvo u kojem su različiti nacionalni interesi suprotstavljeni zajedničkom građanskom delovanju na nivou cele države. Urednik portala Buka Aleksandar Trifunović kaže kako se ne treba zanositi da će to stanje biti promenjeno preko noći.

Demonstracije mogu uticati na društvene promene u BiH

„Međutim, JMBG se tiče svih nas i tu je potrebno zajedničko djelovanje. To je dobro, sve dok se ne politizira, dok ne predstavlja skupljanje političkih poena za neku političku opciju. To pokazuje da građani imaju elementarno dostojanstvo da se bore za ono što im pripada“, kaže Trifunović.

Sarajevo - Demonstrationen gegen die zerstrittenen Politiker

Građani više nemaju strpljenja

Sarajevske i banjalučke demonstracije pokazale su da građani mogu uticati na donošenje odluka u institucijama vlasti. Darko Brkan iz Udruženja građana „Zašto ne“ podseća da je pod pritiskom protesta donesena privremena odluka o JMBG. „Bitno je da su građani naučili da na ovaj način mogu nešto uraditi i da je to, u ovim okolnostima, vjerovatno jedini mogući način da se dođe do rezultata“, kaže Brkan.

Ni protesti u RS nisu ostali bez rezultata. Visoki funkcioner vladajuće političke partije morao je otići sa stranačke funkcije nakon što je uvredio studente, dok je entitetski predsednik Milorad Dodik najavio raspisivanje tendera za izgradnju studentskog paviljona, što je bio jedan od studentskih zahteva.

Mač sa dve oštrice

Sarajevski profesor Zdravko Grebo smatra da su, nakon decenija letargije, protesti u Sarajevu i Banjaluci prvi znak buđenja građanske svesti u BiH. „Uspjeh akcije ljudi koji su organizirali ovo u Sarajevu budi nadu da će se i oko nekih drugih, možda globalno značajnijih pitanja, također pokrenuti masovne akcije i masovni protesti“, rekao je Grebo u programu Federalne televizije.

Ali analitičari se pribojavaju da bi demonstracije mogle biti iskorišćene i za produbljenje političke krize u BiH i daljnju disoluciju zemlje. Podsećaju da su srpski i hrvatski zvaničnici u insitucijama BiH, pod izgovorom da Sarajevo nije siguran grad, već najavili da neće dolaziti na sednice Veća ministara, što bi moglo izazvati novu blokadu rada državnih institucija.

Autor: Samir Huseinović
Redakcija: Jakov Leon