"Bušov rat u Iraku - pet godina posle"

„Bušov rat“ naslov je teksta u „Frankfurta algemajne cajtungu“ koji svodi bilans:

„Od početka rata u Iraku 2003. godine desetine hiljada Iračana je izgubilo život. Četiri hiljade američkih vojnika je poginulo, a više hiljada ranjeno. Troškovi rata su ogromni. Politička šteta, slikovito rečeno - ništa manja. Još uvek se raspravlja o tome zašto je Bušova vlada taj rat započela i da li je, u nameri da invaziju na Irak opravda, lagala. Glavni povod: Irak poseduje oružje za masovno uništavanje, što se pokazalo netačnim. Zatim tvrdnja: Sadam Husein je povezan sa Al Kaidom. Ni ta tvrdnja nije bila tačna. Niko se ne usudjuje da prognozira kako će situacija u Iraku izgledati za pet godina i da li će Šiti, Suniti i Kurdi pronaći zajednički jezik. Za par godina će se videti koju korist Irak ima od svrgavanja Sadama i dolaska Šita na vlast“, pise Frankfurter algemajne cajtung. Štutgarter cajtung zaključuje: „Videli smo da se moderan rat ne isplati. Ili se dosledno zauzme jedna teritorija ili se povede asimetričan rat sa svim njegovim pravilima: tajni agenti, specijalne snage i kršenje ratnog prava. Ili se pak pribegne diplomatiji. Počinjene greške su posledica nepromisljenošti Bušove vlade. Te greške se ne mogu opravdavati terorom islamista.“ Gradjani Nemačke bar na kratko mogu da predahnu. Ustavni sud u Karlsrueu doneo je odluku da se memorisani telefonski i internet podaci gradjana ne mogu neograničeno koristiti. "Frankfurter algemajne cajtung" piše: Iako telekomunikaciona preduzeća podatke o dužini i vremenu razgovora moraju da sačuvaju, službe bezbednosti te podatke mogu da koriste samo u slučaju teških krivičnih dela. Odluka suda važiće narednih šest meseci. "Zidojče cajtung" napominje: „Kako paragraf 100a Krivicnog zakona podrazumeva dugu listu krivičnih dela u koja, pored ubistava, spadaju i falsifikovanje dokumenata, utaja poreza i zloupotreba zahteva za azil, vrhovni sud je upozorio da se korišćenje privatnih podataka svih prestupnika obuhvaćenih paragrafom - samo privremeno dopušta. Berlinski dnevni list Tagescajtung komentariše: „Ko se bez skladištenja podataka gradjana ne oseća bezbedno, verovatno ima patološku potrebu za kontrolom.“ Jedna od tema u Berlinskom Tagescajtungu je i neuspeh ultradesničarske Nacionalne partija Nemačke u okružnim skupštinama. Šef Nacionalne Partije Nemačke Udo Fogt priznao je svojim simpatizerima neuspehe u okružnim skupšinama. Tim povodom Tageszajtung komentariše: „Nakon ulaska NPD-a u četiri okružne skupštine, demokratske stranke su se usaglasile da će ignorisati ekstremne desničare. Nakon što je Fogt priznao neuspeh svoje partije, demokratske struje su taj neuspeh okarakterisale kao deo sopstvenog uspeha. Medjutim, poražavajuće nije to što pripadnici ekstremne desnice sede u okružnim skupštinama, već to što ova partija ima puno simpatizera koji će ih ponovo birati. Tako da ovaj problem ni iz daleka nije rešen, piše Tagestajtung.