Britanci sa pažnjom gledaju u Grčku

Nakon pobede konzervativaca na izborima u Velikoj Britaniji, ponovo se na dnevnom redu našlo članstvo te zemlje u Evropskoj uniji. Kako bi konačno skinuo s vrata evroskeptike u sopstvenim redovima, premijer Dejvid Kameron obećao je Britancima referendum. Oni bi 2017. trebalo da glasaju o tome da žele da ostanu u Evropskoj uniji.

Kameron lično, radije bi zadržao svoju zemlju u EU, ali i on traži reformu institucija i zakona Unije. Nedeljama se sastajao sa vodećim evropskim političarima kako bi dobio podršku za predloge svojih reformi. Međutim, trenutne krize – od Grčke preko problema izbeglica, pa sve do konflikta sa Rusijom – potisnule su njegove planove u drugi plan.

„Trenutno malo je onih u Briselu koji imaju mesta u glavi da razmišljaju o Velikoj Britaniji i o tome šta bi značila sveobuhvatna reforma“, kaže Fabijan Culeg iz briselskog Centra za evropsku politiku. „Tek kada se prebrode druge krize, u Briselu će moći da se koncentrišu na reforme institucija EU“, kaže Culeg i dodaje da se ne može računati s brzim reformama, jer se one mogu sprovesti samo uz pomoć „velikih političkih igrača“ iz EU. „Nemačka će uzeti vremena da se pozabavi reformama Evropske unije, ali trenutno je veoma zaokupljena Grčkom. S druge strane, do britanskog referenduma ima još vremena. Ukoliko nam bude uspelo na pronađemo rešenje problema bez izlaska Grčke iz evrozone, onda se sadašnja kriza u EU neće odraziti na referendum u Velikoj Britaniji“, smatra briselski ekspert.

Izlazak iz Evropske unije?

Mnogi drugi analitičari ne misle tako. Ubeđeni su da će rezultat referenduma u Grčkoj antievropskim lobistima u Velikoj Britaniji dati vetar u leđa i povećati njihov uticaj. Ako Grčka napusti EU, to će za Dejvida Kamerona biti mač s dve oštrice“, objašnjava Rem Kortveg iz londonskog Centra za evropske reforme.

Preteći scenario po kome bi Grčka mogla da izađe iz evrozone, s jedne strane bi mogao da ojača Kameronovu poziciju tokom narednih pregovora o ostanku Velike Britanije u EU. „Ukoliko Grčka izađe, to bi bio konkretan dokaz da evropski ugovor mora pod hitno da se menja“, kaže Kortveg. A to bi Kameronu otvorilo put za reformske planove u EU. S druge strane, neki u Velikoj Britaniji, mogli bi u tome da vide dokaz da ideja o zajedničkoj Evropi ne funkcioniše i da bi Ujedinjeno kraljevstvo trebalo da napusti Evropsku uniju. „To bi Kameronu moglo da oteža pokušaj da ubedi građane da bi zemlja trebalo da ostane u EU“, kaže Kortveg. Zbog svega toga, evroskeptici su ti koji bi mogli najviše da profitiraju od aktuelne situacije.

Pogrešni putevi

Pod teretom krize u Grčkoj, protkanom obostranim optužbama i politikom „grlom u jagode“, čvrsta konstrukcija na kojoj je počivala EU veoma je oslabila. „Po prvi put u životu se pitam, da li je evropski projekat toliko razoren da više ne može da se zakrpi“, kaže glumac i autor rođen u Grčkoj Aleks Andreu. „Uvek sam bio oduševljen mišlju o partnerskoj Evropi u kojoj postoji zajednički sistem vrednosti. Danas, međutim, mislim da smo previše išli pogrešnim putevima.“

Nije on, kaže, jedini koji sumnja u evropski projekat. Mnogi njegovi prijatelji u Velikoj Britaniji koji su stajali iza ideje o zajedničkoj Evropi, pišu mu da ih je način, na koji su se evropske institucije ponašale prema Grčkoj, ponukao da odluče da na budućem referendumu glasaju za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije.

Posledice po privredu

Trenutna kriza odražava se i na britansku privredu, ukazuje Sajmon Volker, predsedavajući udruženja vodećih britanskih privrednika (Institute of Directors). „Nakon grčkog 'Ne!', kriza je dobila novu dimenziju. Teško je reći šta će se dogoditi, ali ako se Grci odreknu evra, to neće proći bez štete po mnoga britanska preduzeća“, prognozira Volker. „Britanski biznismeni strahuju da bi izlazak Grčke mogao da inficira čitavu evrozonu, da zatrese finansijska tržišta i dovede do toga da pod pritisak dospeju i druge mediteranske zemlje.“

„Rezultat referenduma u Grčkoj otvorio je načelno pitanje o samoj strukturi, o nekoj vrsti DNK političke unije“, kaže Kortveg i dodaje: „Evropska integracija ranije je bila jednosmerna ulica, ali rezultat grčkog referenduma pokazao je da to možda više nije tako. Posledica toga je gubitak poverenja u EU, kako u Evropi, tako i van nje. „Ukoliko Grčka izađe iz evrozone, nameće se pitanje: ko je sledeći? Ako se tome doda i verovatnoća da dođe do izlaska Velike Britanije iz EU, onda to jasno pokazuje slabosti zajedničkog evropskog projekta.“