Briselska večera koja se teško vari | Izbor iz štampe | DW | 24.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Briselska večera koja se teško vari

Neformalni samit šefova država i vlada dvadeset sedam zemalja EU posvećen načinu podsticana rasta u zemljama Unije, počeo je večerom 23.5. u Briselu. Evo izbora iz komentara u nemačkoj štampi.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Na večeri u krugu šefova država i vlada Evropske unije, Angeli Merkel sigurno nije sve prijalo. Novi francuski predsednik Oland nije doneo nikakve delikatese. Evroobveznice koje predstavljaju podruštvljavanje dugova, novi otpis dugova Grčkoj, ali i Španiji i Portugaliji, nova pomoć ugroženim bankama u južnoj Evropi i dozvoljavanje više inflacije u Nemačkoj, svi ti zahtevi Pariza su za nemačku kancelarku teško svarljiva hrana. (…) Njen najjači saveznik u sukobu sa francuskim predsednikom jesu finansijska tržišta. Jer, već sada mnoge francuske banke dobijaju skromne ocene agencija za finansijski rejting. Realnost će probuditi Olanda iz socijalnih snova.“

Tagesšpigel (Berlin): „Merkel i Oland na samitu nisu ni pokušali da ublaže svoj spor oko evroobveznica. Taj spor pokazuje da bi moglo da prođe dosta vremena dok njih dvoje ne postanu svesni svoje zajedničke rukovodeće odgovornosti za Evropu. Već sada je sigurno da će kancelarka morati da se pripremi na mnogo veće protivljenje Pariza nego što je to ranije bio slučaj. Ali, Oland bi pogrešio kada bi sukob sa kancelarkom doveo do eskalacije. Zajedničke obveznice nisu oprobano sredstvo protiv krize evra. One bi mogle da se primene tek kada bi postojala zajednička kontrola budžeta zemalja EU.“

Noje prese (Hanover): „U evrozoni se pomeraju težišta. Raste pritisak na Nemačku da omekša fiskalni paket koji predviđa mere stroge štednje za Grčku i druge sredozemne države. I zaista, potrebne su alternative kako te zemlje ne bi potonule u beznađe. Kancelarka će morati da se pokrene. Evroobveznice dugoročno neće moći da se izbegnu. Pošto Nemačka mora da se pomiri sa lošijom kamatnom stopom, može i da postavlja zahteve. Merkelova konačno mora da izvrši pritisak da bi bila stvorena evropska ekonomska vlada i da usaglašavanje budžetskih politika ne bi ostalo samo mrtvo slovo na papiru.“

Frankfurtski nadregionalni dnevnik Frankfurter rundšau objavio je komentar o finansijskoj krizi pod naslovom „U klopci kamata“: „Paradoks je u tome što bogatije države zahvaljujući niskim kamatama na svoje državne obveznice mogu da beleže dalji rast. Zemlje u krizi moraju da plaćaju visoke kamate na kredite i imaju premale budžete za pokretanje privrede. Na berzama je vidljiva neumoljiva tržišna logika: onome koji ima, tom se i daje. Onaj ko je u krizi, mora da plaća. Nemačka privreda je jaka, dugovi se smanjuju. Kao nagradu, nemačka vlada dobija jevtine kredite. Tako se točak krize neumitno okreće. Jer, ako kamate nadmaše stopu rasta i nastave da se povećavaju, država mora sve rigoroznije da štedi da bi smanjila svoje dugove – a to, opet, šteti privredi. (…) Dakle, treba sniziti kamate zemljama u krizi.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević