Brisel rešava „hrvatsko pitanje“ | Politika | DW | 11.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Brisel rešava „hrvatsko pitanje“

U okviru sprovođenja odluke „Sejdić-Finci“ Brisel bi mogao da predloži i način izbora članova Predsedništva BiH iz Federacije BiH. Time se, ocjenjuju analitičari, Brisel otvoreno uključio u rešavanje „hrvatskog pitanja“.

„Razgovori političara Bosne i Hercegovine proteklih sedmica, uključujući i pregovore u Briselu 10. oktobra, uopće ne dotiču presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu 'Sejdić i Finci protiv BiH'. Umesto o sprovođenju pomenute presude, političari su razgovarali o slučaju 'Komšić', odnosno o hrvatskom nacionalnom pitanju“, kaže za Dojče vele politički analitičar Slavo Kukić.

„Nemam ništa protiv rešavanja hrvatskog nacionalnog pitanja, ali time nije zadovoljena presuda iz Strazbura. Na iznenađuje me zašto na tom pitanju istrajavaju Dragan Čović ili Martin Raguž, ali me iznenađuje da na takvu redukciju presude 'Sejdić i Finci' pristaju činovnici Evropske unije (EU) i sami nudeći rješenje u okviru slučaja 'Komšić'“, kaže Kukić.

Slavo Kukić: Iznenađuje me EU

Slavo Kukić: Iznenađuje me EU

Lideri prebacili odgovornost na Evropsku komisiju

Zašto je Brisel pristao da, umesto slučaja „Sejdić-Finci“, rešava slučaj „Komšić“? Predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci za Dojče vele kaže da je „vrlo čudno i suprotno dosadašnjoj praksi to što se EU meša u unutrašnjo-političke prilike, ne samo zemalja članica, već i potencijalnih kandidata, dajući pri tome i predloge za rešavanje konkretnih pitanja“.

„Međutim, to je olakšanje za naše političare, jer kod nas svi vole da odgovornost pređe na nekog drugog. Tako se iz Parlamenta odgovornost prebacuje na 'lidere', a 'lideri' su sada prebacili odgovornost na Evropsku komisiju. Ne znam da li će Štefan File za nekoliko dana uspeti da napravi predlog prihvatljiv za sve naše 'lidere'“, kaže Finci.

Jakob Finci: Političari u BiH vole da odgovornost pređe na nekog drugog

Jakob Finci: Političari u BiH vole da odgovornost pređe na nekog drugog

Zemlja bez državnika i sa mnoštvom „lidera“

„Naročito govorim 'lidere' jer je očigledno da mi nemamo državnike. Kada ste zadnji put čuli nekoga od ovih šest ili sedam lidera da govori o interesima države, o interesima svih građana BiH? Kod njih je uvek u prvom planu stranka, sopstveni narod, entitet... Dok ne promenimo taj mentalni sklop, dok ne počnemo da mislimo o Bosni i Hercegovini kao svojoj zemlji, bojim se da neće biti srećnog rešenja“, kaže Finci.

Predlog koji je zvaničnicima političkih partija iz BiH u Briselu navodno usmeno predočio evropski komesar za proširenje Štefan File, prihvatljiv je za predsednika HDZ-a (Hrvatske demokratske zajednice) BiH Dragana Čovića. Lider SDP-a (Socijaldemokratske partije) BiH Zlatko Lagumdžija kaže da taj predlog „nije najbolje rešenje“, ali da se na tom tragu možda može naći rešenje koje će imati podršku u Parlamentu.

Željko Komšić o slučaju „Komšić“

Nakon vesti o neuspehu pregovora u Briselu, predsedavajući Predsjedništvu BiH Željko Komšić rekao je da će, prema njegovim informacijama, „evropski partneri za dan ili dva izaći sa predlogom za implementaciju presude 'Sejdić i Finci'“. Komšić tvrdi da će to, u osnovi biti predlog SDA (Stranke demokratske akcije) što, prema njegovom tumačenju, znači da bi Federacija BiH, iako ne formalno-pravno, suštinski bila podeljena na dve izborne jedinice.

„Čak ni Evropljani ne pričaju o implementaciji presude 'Sejdić i Finci' koliko o slučaju 'Komšić', odnosno, kako udovoljiti HDZ-u i Draganu Čoviću“, ukazao je Komšić.

Neadekvatne sankcije

O najavljenim sankcijama zbog neuspeha u Briselu (BiH bi mogla da ostane bez 47 miliona evra IPA fondova) u BiH malo ko govori. Slavo Kukić tvrdi da su sankcije „neadekvatne“ i da „lideri“ Bosne i Hercegovine neće osetiti njihove posledice.

„Prave sankcije za političare“, kako je na svom Fejsbuk-profilu objavio politički analitičar Almir Terzić, bile bi „zabrana putovanja u zemlje Evropske unije, zabrana učešća na svim međunarodnim skupovima, zamrzavanje privatnih računa u inostranstvu i suspenzija aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom“.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković