Brisel kao neprijatelj | Evropa | DW | 28.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel kao neprijatelj

Mađarski premijer Viktor Orban razotkriva svoj kritički stav prema Evropskoj uniji. Međutim, trenutni zastoj u odnosima EU i Mađarske nije poljuljao konzervatice. Za to postoje dobri razlozi.

Na susret evropskih narodnih stranaka početkom marta u Dablinu doputovao je i mađarski premijer Viktor Orban i izjasnio se kao „konstruktivni Evropejac“. On je čestitao predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu na spasavanju evra, pozvao EU da, u slučaju krize na poluostrvu Krim, stane u odbranu demokratskih vrednosti i zahtevao „konkurentniju Evropu“.

Samo nedelju dana kasnije, tokom nacionalnog mađarskog praznika 15. marta, on je pred hiljadama svojih poklonika održao sasvim drugačiji govor. Mađarska se bori protiv mnogo jačeg i većeg neprijatelja od sebe, „sa finansijskim središtem i velikim metropolama“, a pri tome je mislio na Brisel kao centar Evropske unije. Njegova vlada zaštitiće mađarske porodice od „lihvara, monopola, kartela i imperijalnih birokrata“, a poslednji Orbanov sinonim se odnosio na komesare i službenike EU.

Između populizma i konstruktivne kritike

Flash Galerie Proteste gegen Orban

Protesti protiv Orbana u Evropskom parlamentu, gde mađarski premijer ima malo prijatelja

Takvi nastupi su za mađarskog premijera karakteristični. On je u inostranstvu uvek umeren i proevropski orijentisan. Drugačije je u Mađarskoj. Od kada su on i njegova stranka na izborima u aprilu 2010. osvojili dvotrećinsku većinu, oni se sve više retorički distanciraju i udaljavaju od Evrope i EU.

„Mađarska sada ima novu državnu ideologiju u kojoj su pomešani evroskepticizam i etnicizam“, kaže filozof Gaspar Mikloš Tamaš. Najnoviji primjer je kampanja za parlamentarne izbore 6. aprila. U središtu pažnje predizborne kampanje Orbanove stranke Fides našla se takozvana „borba za smanjenje sporednih troškova života“. Reč je o visokim cenama struje, vode, gasa i zbrinjavanja otpada u Mađarskoj. Tako je vlada tokom prošle godina dva puta za po deset odsto smanjila te troškove, a ove godine u februaru se to i po treći put dogodilo. Takvi postupci za posledicu su imali rast popularnosti vladajuće partije. Sve to je pratila i kampanja obojena nacionalističkom retorikom u kojoj su prozivane strani energetski koncerni i Evropska unija, koja trenutno istražuje da li su na taj način prekršena pravila i uredbe EU o pojeftinjenju. „Brisel će biti pozornica borbe za smanjenje sporednih troškova života“, rekao je pre nekoliko sedmica mađarski premijer.

Inostranstvo kao žrtveni jarac

Nationalfeiertag in Ungarn Budapest

Nacionalni praznici u Mađarskoj su u službi jačanja nacionalnih osećanja

Visoke cene energije i komunalija u Mađarskoj su, između ostalog, posledica visoke stope poreza od 27 odsto, koji je Orbanova vlada povisila 2012. i to u nameri monopolizacije potrošača, pa čak i državnih ustanova. Pri tome su Orban i Fides to pripisivali stranim koncernima „koji preko leđa mađarskih potrošača žele da ostvare dodatnu zaradu, a EU im istovremeno pomaže da to i ostvare“. Orban je ekstremno pojednostavio izbornu strategiju i program vladajuće stranke i sveo je na borbu protiv visokih cena komunalija, pisalo je u nedavnom komentaru levo-liberalnog dnevnog lista „Nepsabadšag“ pod naslovom „Čudesno oružje u predizbornoj kampanji“.

Pre svega je retorika protiv EU te od koje Mađarska trenutno ne želi da odstupi. Takva perspektiva se pak dugoročno ne može isključiti. Trenutno stranka Fides i njoj bliski privrednici profitiraju od subvencija EU za poljoprivredu, koje su u zaduženoj i krizom poljuljanoj Mađarskoj važan ekonomski faktor.

Moskva i Peking kao alternativa

Leck an ungarischem Atomkraftwerk

Mađarska je od Rusije dobila podršku za Projekte na kontroverznoj nuklearki u Paksu

Istovremeno, Mađarska se pod Orbanovim rukovodstvom sve više ekonomski orijentiše ka istoku. U januaru je Orban putovao u Moskvu, gde je dobio obećanje za deset milijardi evra kredita za proširivanje atomskih postrojenja u Paksu. Nekoliko sedmica kasnije, on je u Kini insistirao na povećanju investicija, uz garancije da se neće mešati u unutrašnje poslove Kine. „Orbanovo otvaranje prema istoku ima posledice po Evropsku uniju“, smatra politikolog Darijus Kalan iz Poljskog instituta za međunarodne odnose. „Njegove odluke bile su nepovoljne za istočne partnere, a Kina i Rusija stavove Budimpešte koriste za ostvarenje svojih interesa i cilja da, kroz bilateralne pregovore sa članicama EU, oslabe Brisel“, smatra Kalan.

Očigledno je da Orban želi da tabor evroskeptika postane jači i s tim ciljem zagovara veću autonomiju pojedinih zemalja članica EU i „Evropu stvorenu od nacija“, u kojoj bi konzervativne vrednosti, tradicionalna slika porodice i hrišćanstvo trebalo da imaju važniju ulogu.

EU proširenje na istok kao šok

Otvoreno neprijateljstvo prema Evropi ne može baš sasvim da sledi većina Mađara. Ipak, sve je više Mađara koji imaju negativan stav prema ujedinjenoj Evropi, pokazuje studija Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Tarki“ iz avgusta 2013. Međutim, s druge strane, a kako pokazuje nedavno istraživanje instituta „Ipsos“ sprovedeno u deset zemalja, evropesimizam u Mađarskoj trenutno je ispod proseka u EU.

Flash-Galerie Ungarn EU-Präsidentschaft Wirtschaft Sondersteuer

Najvažnija tema u predizbornoj kampanji konzervativnih desničara su visoke cene energenata

Pozadina rastućeg evropesimizma u Mađarskoj, slično kao i u drugim istočnoevropskim zemljama, trebao bi da bude osećaj ljudi u toj zemlji da je proces pristupanja EU u pogledu mnogih pitanja protekao pogrešno.

Dolazak do podsticajnih sredstava Evropske unije pokazao se mnogo težim od očekivanog, a osim toga, njegov dobar deo pripao je konsultantskim i firmama za proizvodnju oružja iz EU. Za zapadnoevropske firme je liberalizacija i otvaranje tržišta EU bio unosan posao, a za zemlje poput Mađarske je u mnogim oblastima to bio ogroman šok. U nekim oblastima privrede, kao što su prehrambena i poljoprivredna industrija, to većina proizvođača i firmi nisu mogle da prežive.

Međutim, Mađarska bi ipak trebalo da bude zahvalna za otvaranju tržišta, uzvraća ekonomista Mikloš Koren na portalu index.hu, protiveći se širenju neraspoloženja protiv stranih firmi. „Multinacionalne kompanije u Mađarskoj su produktivnije i imaju brži rast i povećanje plata, kao i broja zaposlenih. One su najveće poreske platiše, a područja u kojima te firme rade profitiraju i doživljavaju ekonomski procvat“, zaključuje Koren.

Autori: Keno Fersek / Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM