Brisel i Boris – daleko od ljubavi
Bregzit-Boris postaće ministar spoljnih poslova. I to baš on! Taj uzdah bukvalno se može osetiti u sedištu Saveta Evropske unije u Briselu, čak i ako zvanične reakcije nema. Savet ministara spoljnih poslova sastaje se svake četiri nedelje i to je najvažnija ministarska runda EU. On odlučuje ne samo o spoljnoj politici, već kao druga zakonodavna instanca, i o mnogim namerama i planovima EU, kao i o temama o kojima se raspravlja na samitima šefova država i vlada Unije. A sada će u ime Velike Britanije za zajedničkim stolom s ministrima spoljnih poslova EU da sedi jedan politički klovn i prevarant za koga su mnogi u Briselu pomislili da neće uspeti.
Taktički potez Tereze Mej
Boris Džonson je pre nekoliko dana za sebe rekao da on nije prava osoba koja bi trebalo da odluku o bregzitu pretvori u praktičnu politiku. A sada je ministar spoljnih poslova! Bio je to taktički potez nove premijerke, kako bi zadovoljila jastrebove i zagovarače bregzita među konzervativcima. Ona je Borisu Džonsonu dala funkciju kako bi donekle mogla da ga kontroliše.
U sedištu Evropske unije već „sklanjaju porculan sa polica“ da ga Boris ne bi polupao. Džonson, ekspert za izborne kampanje, odličan komunikator i samoreklamer, u početku neće imati previše dodira s pregovorima o bregzitu. Ali nakon toga, on će biti taj koji će biti zadužen za odnose Velike Britanije sa EU. A sve dotle dok je Velika Britanija zvanično članica Unije, Džonson će imati pravo glasa u Savetu ministara. On tako može da blokira odluke i baca prašinu u oči njemu omraženoj briselskoj političkoj mašineriji.
Nekim starijim briselskim izveštačima, kao i činovnicima EU, još je u sećanju „mladi i divlji“ Boris Džonson, koji je početkom devedesetih godina kao dopisnik lista Dejli telegraf „ispredao svoje poluistinite priče“. U njima jeste uvek bilo i zrno istine, ali Boris Džonson se godinama nakon toga hvalio da mu je uspevalo da kroz „napumpane EU-bajke“ u Velikoj Britaniji podstakne skepsu prema Evropskoj uniji. Ta mustra koja je još tada preovladavala u razmišljanju Borisa Džonsona, može se sagledati ako se pogleda novinska arhiva iz tog vremena: EU je zla, a Velika Britanije žrtva.
Da li on ozbiljno doživljava politiku?
Tom besmislicom pošlo mu je za rukom da uspešno okonča kampanju za izlazak Britanije iz EU. Nema mnogo toga što bi moglo da nas navede na pomisao da on takav način razmišljanja neće slediti i kao ministar spoljnih poslova. A možda Boris Džonson ne uzima stvari preterano ozbiljno? Da li on i dalje na politiku gleda samo kao na zabavu, kao na neku vrstu šou-programa koji koristi kako bi sam sebe izreklamirao. Sigurno je da mu funkcija ministra spoljnih poslova za to nudi dobru pozornicu. On sada može da putuje po svetu, da po dvorcima priča viceve i stoji pred kamerama zajedno sa najmoćnijim ljudima sveta. Možda tog političkog klovna i ne interesuju brda akata i dosadne, sive konferencijske sale Evropske unije. Iz Saveta EU će mu poručiti: „Uživaj u svetu, a nas ovde ostavi na miru!“
Narednog ponedeljka će se ministar-novajlija susresti i sa šefom američke diplomatije Džonom Kerijem, koji kao gost učestvuje na redovnim sednicama Saveta ministara. Boris Džonson podsetiće Džona Kerija na mladog Donalda Trampa i to ne samo zbog plave kose. Džonson, kao i predsednički kandidat Republikanaca, ima uvrnute političke poglede, lajav je, ima čudan odnos prema činjenicama i – zapanjujući uspeh. Na žalost.