Brige na kraju Balkanske rute

Makedonija je u jednom periodu ponovo zatvorila granicu prema Grčkoj. Zemlje, koje se nalaze duž tzv. Balkanske rute, u stalnom su kontaktu: od Makedonije, preko Srbije i Hrvatske, do Slovenije. Pogođene zemlje pokušavaju da izbeglički talas drže pod kontrolom. Razlog za nedavno zatvaranje granice bio je to što Austrija ne želi da registruje novopridošle.

„Mi moramo da delujemo istovremeno i onda neće biti problema“, objašnjava Anastasija Ilijevska, državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Makedonije. Ona je zadužena za izbeglička pitanja i jednom nedeljno učestvuje u telefonskoj konferenciji sa kolegama iz zemalja sa Balkanske rute i Briselom.

„Razgovaramo o tome kakva je situacija na tom putu, koliko ljudi prelazi granicu, kakva je bezbednost na granici i da li nam je recimo potrebno više graničara“, kaže Ilijevska za DW.

U ovom trenutku, na makedonskoj granici pomažu pre svih mađarski, ali i slovački i srpski službenici. Bez njih bi makedonski policajci već bili preopterećeni. A što se tiče podizanja granične ograde, tu se Makedonija oslanja na mađarsku pomoć – na kraju krajeva ta zemlja u tom ima iskustva.

Proputovanje ka severu

Otkada je Makedonija odlučila da preko granice pušta samo sirijske, iračke i avganistanske izbeglice, broj onih koji dolaze na njene granice se sa „10.000, koliko ih je prošle godine dnevno prelazilo granicu, sveo na 2.000“. „No, to ima veze i sa hladnim vremenom“, kaže Ilijevska. Sada putovanje ka severu da nastave samo ljudi iz ratom zahvaćenih oblasti.

Sve dok Austrija i Nemačka ne zatvore granice, Skoplje će učestvovati u tome da izbeglice organizovano prebacuje na sever. „Oni moraju da potpišu da žele da idu u Nemačku, Austriju ili Švedsku i taj papir moraju da pokažu na svakoj granici kako bi mogli da idu dalje.“

Makedonska političarka doduše priznaje da postoje problemi da se odredi pravi identitet tih ljudi. „Prošle godine smo na granici s Grčkom odbili da pustimo u zemlju 12.000 ljudi jer od pre nekog vremena s izbeglicama dolazi i mnogo Marokanaca. Oni potom odlaze u Atinu gde nabavljaju lažne pasoše, ali ne samo to, već i lažne diplome. Onda jednostavno dođu ponovo.“ Posebno omiljen način jeste uzimanje identiteta poginulih Sirijaca, dodaje državna sekretarka makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Makedonski policajci na granici uspevaju da otkriju veoma mali broj lažnih papira. Na graničnom prelazu Đevđelija, policajci ponovo kontrolišu pasoše, na osnovu kojih su ih grčke službe uz lakonsko mahanje rukom pustile da putuju dalje. Na srpskoj granici su u međuvremenu postavili skenere, kako bi otkrili ako neko eventualno prenosi oružje. Ali, i tamo je policajcima osnovna delatnost da izbeglice što pre propuste da prođu.

Bekstvo u invalidskim kolicima

„U ovom trenutku mnogo porodica je u zbegu, pre svega mnogo je dece. Anastasija Ilijevska kaže: „Prema našim podacima, tu je 40 odsto muškaraca, 40 odsto dece i 20 odsto žena“. Za makedonske službe i humanitarne organizacije to znači intenzivan rad na zbrinjavanju. Neprestano se preko ilegalnih prelaza prebacuju ljudi u invalidskim kolicima i trudne žene kojima je neophodna lekarska nega.

Lekari na srpskoj granici, u prolaznom kampu u Preševu, svedoče da se čak i žene u osmom mesecu trudnoće zadržavaju samo kratko – kako bi im se samo ukazala pomoć. One zatim nastavljaju dalje, bez obzira na to što bi morale da idu u bolnicu. Ne žele ni po koju cenu da napuste grupu s kojom su na putu. Njihovom lošem fizičkom stanju doprinosi i osećaj žurbe. Ni deca koja imaju bronhitis ili neke druge infekcije, ne mogu da budu pravilno zbrinuta, jer porodice žele što je moguće brže da idu dalje.

Anastazija Ileska napominje da mnoge izbeglice žele u Nemačku. Ali, ako Austrija i Nemačka zatvore svoje granice, onda će, kaže, i Makedonija pokušati da trajno zatvori svoju granicu prema Grčkoj. „Granica ne može potpuno da se zatvori“, ističe Ilijevska. „Ali, pripremamo se i za to.“ Onda će Makedoniji zaista biti potrebna ogromna pomoć Evropske unije kako bi prevazišla postojeće probleme. Vlada u Skoplju do sada nije nijednom rekla glasno „ne“ takvim planovima. Politička cena mogla bi da bude priključenje te zemlje Evropskoj uniji. Ali, Makedonija u ovom trenutku ni to ne želi da potvrdi.