Brazilski put u „isusokratiju“

Oštre debate rasplamsale su se nakon što je početkom marta evangelistički poslanik Marko Felisiano izabran za predsednika Komisije za zaštitu ljudskih prava u brazilskom poslaničkom domu. Propovednik i šef Crkve preporoda homoseksualcima je više puta prebacio da uništavaju „svetu brazilsku porodicu“. Zbog najnovije presude o abortusu, Brazilski ustavni sud optužio je za „vređanje boga“. Prebacuju mu se i rasističke i seksističke izjave.

Protesti protiv Felisijana

Radikalne izjave Felisiana izazvale su buru negodovanja. Na protestima u Brazilu i drugim zemljama, demonstranti su zahtevali njegovu smenu. U subotu (23.3.) je bilo protesta i ispred Brandenburške kapije u Berlinu. Zahtevima za smenu priključila se i organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenel. Brazilska vlada se jasno distancirala od verbalnih napada protiv manjina.

Međutim, iza borbe za zaštitu ljudskih prava krije se mnogo toga više od pukog unutarpolitičkog prepucavanja. Taj slučaj oslikava odnose u zemlji i sve veći uticaj religioznih grupa u politici.

I religija je na vlasti

Brojke jasno govore: u periodu od 1990. do 2013. godine evangelistička frakcija u brazilskom kongresu povećala se sa 30 na 73 poslanika. Tokom glasanja na temu životne zaštite i abortusa religiozna grupa se proširila na 192 parlamentarca, što je oko 40 odsto svih poslanika. U tu grupu spadaju i i predstavnici katoličke parlamentarne grupe. Jačanje crkvene moći jednako se ogleda i među stanovništvom. Udeo  novih vernika u Brazilu je između 2000. i 2010. godine porastao sa 15 na 22 odsto. U istom periodu smanjen je udeo katolika u stanovništvu sa 74 na 68 odsto.

Sredstvo moći

Razlog za rast političke moći pastora i propovednika nisu samo milioni vernika koji glasaju za svoje hrišćanske poslanike. Prema podacima Instituta za religozna istraživanja iz Rio de Žaneira i nemačke Fondacije Hajnrih Bel, radi se o borbi za politički uticaj i jakoj konkurentnosti katoličke i drugih crkava u Brazilu. Autorka nedavno objavljene studije Kristina Vital kaže: „Konkurentnost je napustila granicu religiozne oblasti i premestila se u politiku, jer političko okruženje nudi veću prezentnost u javnosti.“

Prema istraživanjima, slobodne crkve se na zadovoljavaju samo crkvenim radom. One od države traže jednaka prava koja ima i Katolička crkva: držanje časova veronauke u državnim školama, verska briga za zatvorenike, prisustvo u bolnicama i školama i političko lobiranje. Crkve se pri tom pozivaju na tradiciju u okviru slobode izražavanja i traže svoje demokratsko pravo na učešće u donošenju političkih odluka.

Religiozni Brazilci

U religioznoj utrci u demokratskom sistemu, Katolička crkva još uvek uživa najveći uticaj, ocenjuje nemački verski analitičar Frank Uzarski, profesor univeziteta u Sao Paolu: „Ovde u školama leži ključna stvar, gde katolička crkva brani svoj tradicionalni uticaj, bez obzira što to protivreči ustavu. To je veoma sporna stvar. Mnoge crkvene zajednice to sada žele da promene i da utiču na samu decu.“

Bez obzira na ustavom propisanu podelu crkve i države, verska pitanja u Brazilu igraju veoma važnu ulogu. 90 odsto od 200 miliona stanovnika se izjašnjava kao hriščani. I tvorci brazilskog ustava iz 1989. u preambuli pozivaju na „zaštitu Boga“. Čak i na novčanicama brazilske valute real, velikim slovima je ispisano “slava Bogu”.

Autori: Olivejra de Pranž / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović