Brazil nije samo samba i prašuma

Stabla kakaovca, beskonačne plantaže i kiša koja nikad ne prestaje. Zaista, u književnosti Brazila je to dugo bila dominantna tema i godinama se tamošnji nacionalni identitet definisao kao povratak u provinciju i selo u potrazi za onim 'autentičnim brazilskim', piše britanski literarni magazin „Granta“.

Takva su predubeđenja o brazilskoj literaturi imali i nemački i evropski čitaoci. No isti list upozorava: to se promenilo. Najbolji romani Brazila danas su dela građana jedne nacije koja doživljava procvat i otvorena je ka čitavom svetu. Svi oni su podjednako kod kuće i bilo gde u svetu i u svojoj domovini.

To se naročito odnosi na relativno mlade autorke i autore, poput Karole Savedere ili Danijela Galere. Njihova tema nije Brazil kakvog poznajemo iz turističkih prospekata – to su lični problemi života pripadnika, možemo reći srednjeg staleža, u današnjem velegradu.

Teme i problemi svih nas

I brazilska profesorka književnosti Beatriz Resende tvrdi da današnji autori na neki način odbijaju da „služe naciji“ i temama koje se očekuju od autora iz te zemlje Južne Amerike: politici, korupciji i nasilju. Naravno, i ti problemi mogu da budu dotaknuti, ali onda nemaju nekakvo istorijsko značenje, već su deo života autora.

Čak i kad je reč o političkim temama, poput doba vojne diktature u toj zemlji ili borbi za ljudska prava, novim autorima su ti problemi poznati samo po pričanjima njihovih roditelja i dedova i baka. I ta dela mogu da budu politička, ali to je politika koja se ne tiče samo Brazila, poput pitanja diskriminacije ili progona.

Jedan od razloga što su i evropska predubeđenja o brazilskoj literaturi ostala u vremenu od pre nekoliko decenija jeste i razlog za grešku koju je brazilska vlada napravila prošli put, kada je ta zemlja bila počasni gost Sajma knjiga u Frankfurtu. Jer, postoji relativno malo dobrih prevodilaca za portugalski jezik Brazila pa su tako čak i autori Južne Amerike španskog govornog područja obično imali više sreće sa prevodima na druge jezike.

Pred nastup u Frankfurtu 1994., vlada Brazila podsticala je prevode domaćih autora, ali nakon Sajma su oni obustavljeni. Ovoga puta je tamošnja vlada odlučno odrešila kesu, tako da je samo u protekle dve godine dala više od 300 stipendija za prevodioce – dvostruko više nego u poslednjih dvadeset godina.

Grandiozna promocija Brazila

I kad je reč o prezentaciji, Brazil je odlučio da pokaže šta može: za međunarodnu promociju nacionalnih književnika tamošnja vlada odvojila je 35 miliona dolara do 2020. godine, a deo tog novca očigledno je potrošen i za Frankfurt. Paviljon Brazila proteže se na 2.500 kvadratnih metara – osam puta više nego prošle godine dok je Brazil bio samo „običan“ izlagač.

Oko šest miliona evra vlada Brazila će potrošiti na brojne kulturne manifestacije koje prate Sajam knjiga. Na programu su brojni koncerti, pozorišne i plesne predstave kao i video-projekcije. Ali i taj nastup, objašnjava Antonio Martineli, organizator prezentacije Brazila na Sajmu knjiga, ovoga puta namerno izbjegava sve moguće egzotične stereotipe koje se vezuju uz Brazil.

Ta zemlja želi da se prikaže kao deo današnjeg sveta, pa se tako novac ne troši na sambu i folklor, već na plaćanje puta čitavom nizu autora iz Brazila. Stižu čak 92 autora koji žele i Nemačkoj i Evropi da pokažu Brazil današnjice i književnost koja se tamo piše i čita.

Ipak, sasvim bez stereotipa neće ići: na programu je i fudbalska utakmica brazilskih pisaca protiv nemačkih domaćina. Na kraju krajeva, u Brazilu uskoro počinje i Svetsko prvenstvo u fudbalu i nigde ne piše da književnici ne smeju da igraju fudbal.

Autori: Luiza Frej / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković