Brazil želi da kumuje novoj Kubi

Brazil i Kubu povezuje znatno više od zajedničke kritike prema SAD. Ove dve latinoameričke zemlje neguju sasvim posebno prijateljstvo: kubanski lekari u Brazilu rade na poboljšanju zdravstvene zaštite, a Brazil naveliko izvozi hranu za Kubance. Sada se ove dve zemlje, u okviru jednog megaprojekta, pripremaju na moguće okončanje trgovinskog embarga SAD prema komunističkoj Kubi.

Brazil sebe vidi kao pokretačku snagu kubanskog otvaranja. Prilikom svečane ceremonije otvaranja teretne luke Mariel, koja se nalazi u blizini Havane, brazilska predsednica Dilma Rousef širila je optimizam, a portparol brazilske vlade za DW kaže: "Ovom izgradnjom izražena je volja Brazila da podrži svoju karipsku braću i sestre". Prema njegovim rečima, projekt je važan sastavni deo modernizovanja kubanskog ekonomskog modela.

Brži od drugih investitora

Nije dakle slučajno da najveći infrastrukturni projekt na Kubi sprovodi jedan brazilski koncern: građevinska firma Odebreht. I finansiranje teretne luke je u brazilskim rukama. Brazilska razvojna banka BNDES (Banco Nacional de Desenvolvimento Economico e Social) odobrila je 682 miliona kredita za finansiranje projekta koji ukupno košta 957 miliona američkih dolara.

"Brazil ima veliki interes da postane najvažniji ekonomski partner Kube jer bi ta zemlja mogla da se razvije u predvodnika na Karibima", saznaje se iz brazilskog Ministarstva spoljnih poslova. "Izgradnja teretne luke je dobar biznis za Brazil. Mi smo se pozicionirali pre dolaska drugih zemalja", navodi se u Ministarstvu.

Koliko se razvilo trgovinsko partnerstvo između jedne kapitalističke i jedne komunističke zemlje pokazuju i najnoviji podaci brazilskog Ministarstva za razvoj, industriju i spoljnu trgovinu. Prema tim podacima izvoz iz Brazila za Kubu je sa 80 miliona američkih dolara u 2003. godini porastao na 568 miliona dolara u 2012. godini. Od januara do septembra 2013. godine izvezeno je robe u vrednosti od 515 miliona američkih dolara.

Krediti iz Brazila

Ove poslove finansira i brazilska Razvojna banka BNDES: brazilskim preduzećima koja investiraju na Kubi, od 1998. godine je dodelila kredite u ukupnoj vrednosti od 152 miliona američkih dolara.

Prema mišljenju eksperata, veliki angažman Brazila na Kubi je strateški potez. "Na luku se gleda kao na mogućnost da se dovedu američki investitori", objašnjava Oliver Stunkel, profesor na Fakultetu "Fundacao Getulio Varga" u Sao Paolu. U Brazilu računaju da će u "postkastrovskoj Kubi" doći do napretka ekonomske liberalizacije i da će kao odgovor na to uslediti ukidanje američkog embarga.

Čekanje na kraj embarga

I u nemačkom Društvu za spoljnu ekonomiju GTAI se dugoročno gledano nadaju smanjenju embarga. "S obzirom na to da Raul Kastro želi da ostane na funkciji samo još do 2018. godine i da time kubanska vlada stoji pred promenom vođstva, postoje znakovi da srednjoročno gledano slede promene", smatra ekspert GTAI Peter Berstede. "Teretna luka može postati logističko čvorište na Karibima samo ako SAD ukinu embargo", kaže on.

"Zemlje regiona smatraju da se SAD nekonstruktivno ophode prema Kubi", kaže Oliver Stunkel, ekspert za spoljnu ekonomiju. On kaže da se Brazil sprema da zameni Venecuelu koja je trenutno najvažniji ekonomski partner Kube. "Venecuela neće još dugo moći da pruža veliku pomoć Kubi jer se sve više bori sa sopstvenim ekonomskim problemima", smatra Stunkel.

Stunkel smatra da na ovaj način slabi i ideološka konfrontacija između latinoameričke levice i SAD. "Kuba ne bi mogla tako dugo da se održi bez Čaveza", glasi analiza. "Kada kubanska vlada izgubi tako velikog sponzora, onda su velike promene neizbežne", predviđa on.

U brazilskom Ministarstvu spoljnih poslova se već dugo osećaju i politički veoma jako povezanim sa Kubom. "Naše veze su u odličnoj fazi. Jer saradnja je zasnovana na zajedničkoj viziji", kaže portparol brazilskog Ministarstva za DW. "Naše vlade veruju da nije dovoljan samo ekonomski napredak: važno je ubrzati socijalni razvoj i ugroženima poboljšati životne uslove", kaže on.

Autori: Astrid Prange / Zorica Ilić

Odg. urednica: Dijana Roščić