Brat gastarbajter kao inspiracija

Da umetnike ne drži mesto, potvrđuje i književnik Dragi Bugarčić. Pisac uči, kaže, kada putuje i zalazi u tuđe, strane sredine, uči kada shvata da težište sveta i kulture nije samo u njegovom zavičaju. Bugarčić je prvi pisac sa prostora bivše Jugoslavije koji je uopšte načeo temu “seobe" naroda. “To je priča o ljudima koje ne drži mesto, ne svojevoljno, već možda protiv njihove volje. Oni kada odu iz svog zavičaja, nekog mesta sa našeg Balkana, oni se i ovde sele od grada do grada, od države do države, a neki napuste Evropu i odu čak u Ameriku”, kaže Bugarčić.

Sudbine raseljenih

Inspiracuju za svoje romane dobio je u rodnom Vršcu, gradu sa velikim brojem podunavskih Nemaca, koji su raseljeni po Nemačkoj i Austriji. Potraga za boljim životom, po belom svetu raselila je i mnoge građane bivše Jugoslavije. Sudbine i životi tih ljudi našli su mesto i u romanima Dragog Bugarčića. ”Moj brat je gastarbajter, odnosno radnik-gost. Ja sam napisao roman koji se zove ”Gost”. To me je i navelo da pišem o tome. Ja sam kao student radio po nekoliko meseci na, kako se to kaže, ”baušteli”, na građevini, i onda sam sa tim ljudima razgovarao, družio se. Ja tu nikada nisam živeo, ali sam često dolazio i sa tim ljudima provodio neko vreme.”

Jugovići postaju i deo nemačke kulture

Stranci tek sada polako postaju deo nemačke kulturne stvarnosti, kaže Vesna Cidilko iz Instituta za slavistiku Humbolt univerziteta u Berlinu. Nalazimo ih u nemačkoj književnosti i nemačkim filmovima. Mnogo je vremena, međutim, trebalo, kaže Cidilko, da, takozvani ”gastarbajteri, Jugovići ili Jugošvabe” postanu tema i motiv i domaćih književnika. ”Krajnje je vreme da primetimo njihov kulturni i socijalni značaj”, poručuje Cidilko.

Romani i dela Dragog Bugarčića vrlo su traženi na prostorima bivše Jugoslavije, a prevedeni su i na nemački jezik.

Autor: Selma Filipović

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović