Bramerc u Beogradu: Ponajviše o Haradinaju

Ako je suditi prema saopštenjima iz državnih kabineta glavna tema razgovora srpskih zvaničnika sa glavnim tužiocem haškog tribunala bila je oslobađajuća presuda za Ramuša Haradinaja. U svim saopštenjima nakon susreta upadljivo najveći prostor posvećen je negativnim reakcijama državnog vrha Srbije na oslobađanje bivšeg komandanta OVK. Ta presuda se komentariše kao nepravedna, da dovodi u pitanje legitimitet haškog suda, i stvara negativan odnos javnosti. Nezadovoljstvo presudom je izrekao i Bramerc, rekavši da tužilaštvo nije zadovoljno presudom, ali predstavnici Tribunala nisu mogli da kažu hoće li na nju uložiti žalbu.

Revolt javnosti i političara u Srbiji tim povodom je donekle opravdan, kaže za Radio Dojče Vele Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, ali je sve dalje od toga politička instrumentalizacija:

„Smatram da je u Srbiji veoma bitno da svaka proreformska opcija, tu pre svega mislim na DS i G17, ima najveću odgovornost, da ne demorališe javnost, da ne padne suviše pod retoriku te priče o Haradinaju, već da pokušava da objasni svojim biračima na šta bi čitav region ličio da nisu uhapšeni svi optuženi i posle osuđeni za ratne zločine“.

Saradnja Beograda sa Hagom u drugom planu?

Konkretna saradnja Srbije sa Hagom bila je u drugom planu tokom prve posete glavnog tužioca. Analitičari upozoravaju da se više i nije moglo očekivati u atmosferi predizborne kampanje. Ovlaš je stoga pomenuta saradnja u oblasti pristupa arhivama i dostavljanja dokumenata, kao i problematika svedoka i svedočenja. Ostaje utisak da je čitav niz događaja, presuda, i knjiga bivših zvaničnika tribunala uticao na sve negativniji odnos javnosti i političara prema haškom sudu:

„U tom smislu smatram da su recimo ove knjige koje su objavljivane, sukob između Najsa i Karle Del Ponte, zaista vrlo koristili antihaškoj opciji u Srbiji. Ali, ako ništa drugo ono zbog porodica žrtava nestalih Srba sa Kosova treba javnosti staviti do znanja da ta priča o trgovini organima nije sasvim verodostojna“.

Možda je po prvi put glavni tužilac Haškog tribunala u Beogradu bio u defanzivi. Ključni zahtev o hapšenju preostalih optuženih ipak je ostao kao međunarodna obaveza, i pored negativnog stava Srbije o radu Tribunala.