1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Brže, veće, oštrije

U Berlinu se danas (3.9.) završava najveći svetski sajam potrošačke elektronike IFA. Ove godine moglo je da se primeti da ta branša u kriznim vremenima ne zna za krizu.

Oni imaju visoku rezoluciju, trodimenzionalnu sliku i umreženi su, kako međusobno tako i sa internetom. To su televizori, računari, mobilni telefoni, kamere i kućni aparati današnjice. Mogu se videti na sajmu potrošačke elektronike IFA u Berlinu. Nema nekih revolucionarnih tehničkih novina, ali ta branša uspeva da privuče korisnike karakteristikama „brže, veće, oštrije“. To važi pre svega za najčešće korišćeni aparat u nemačkim domaćinstvima – televizor. Procenjuje se da će ih ove godine biti prodato više od deset miliona.

Mihael Šidlak iz Saveza elektronske industrije „Bitkom“ uočava dva trenda: „Prvo, ljudi u stanu imaju sve više televizora. Dva aparata po domaćinstvu su prosek. Motiv za kupovinu novih aparata su nove funkcije. Drugo, ljudi jednostavno žele bolje i veće aparate, ili funkcije kao što je 3D.“ Pritom, Nemcima ne smeta ni činjenica da nijedna nemačka TV-stanica ne nudi trodimenzionalni (3D) program, a i ponuda trodimenzionalnih filmova je vrlo skromna. Glavno je da aparat odgovara najnovijim trendovima.

Najveća zarada na novim televizorima i pametnim telefonima

Mihael Šidlak, Savez elektronske industrije „Bitkom“

Mihael Šidlak, Savez elektronske industrije „Bitkom“

Mogućnost povezivanja s drugim aparatima i sa internetom postala je gotovo standard. Više od polovine televizora prodatih u ovoj godini imaju tu mogućnost s tendencijom rasta, naglašava Hans-Joahim Kamp, potpredsednik iz Saveza elektroindustrije ZVEI. „Reč ’smart’ (pametan) nikome ne silazi sa usana. A kad uzmete zajedno ’pametne televizore’ i ’pametne telefone’, onda su to dve najveće kategorije aparata u zabavnoj elektronici, s kojima se postiže promet od više od 13 milijardi evra“, navodi Kamp. Ukupni promet zabavne elektronike bi u ovoj godini trebalo da dosegne 29 milijardi evra, što je porast za četiri odsto.

Bitka oko cena i dalje je u punom jeku. „Prošle godine procenjivalo se da će 2012. cene televizora pasti za 13 procenata, ali to se nije dogodilo“, kaže Šidlak i dodaje da se taj razvoje „neće nastaviti u beskonačno“. Trend okretanja ja kvalitativno vrednijim aparatima će se idućih godina još više pojačati. „U budućnosti će rasti veličina ekrana, što će kompenzovati problem pada cena.“

Današnji kućni aparati moraju da budu „pametni“

Hans-Joahim Kamp, potpredsednik Saveza elektroindustrije ZVEI

Hans-Joahim Kamp, potpredsednik Saveza elektroindustrije ZVEI

Na TV-tržištu nemački proizvođači ne igraju više gotovo nikakvu ulogu. Tržištem vladaju proizvođači iz Južne Koreje. Gotovo svaki treći televizor u svetu proizveden je u pogonima „Samsunga“ ili „El-Džija“ (LG). Oni su na Sajmu IFA u Berlinu predstavili i televizore koji rade na organske svetlosne diode, takozvane OLED, koje nude intenzivnije boje i oštrije kontraste. Prvi takvi aparati bi na nemačkom tržištu trebalo da se nađu već ove godine, verovatno pred Božić. To je za industriju zabavne tehnike najvažniji period u godini. Za njega se pripreme vrše i na IFA u Berlinu, gde se sklapaju poslovi vredni oko 3,7 milijardi evra.

Relativno mali udeo u prometu otpada na kućne aparate. Njihova privlačnost je u manjoj potrošnji struje. Frižideri i veš-mašine danas troše dve trećine manje struje nego pre petnaestak godina, objašnjava Hans-Joahim Kamp: „U nemačkim domaćinstvima se još nalazi preko 20 miliona aparata starijih od 14 godina. Kad bismo zamenili sve te aparate godišnje bismo uštedeli 15 milijardi kilovatsati.“ To je količina koju proizvede jedna i po nuklearna elektrana. Naravno, današnji kućni aparati moraju da budu „smart“. Uključivanje veš-mašine preko monitora mobilnog telefona uskoro bi trebalo da bude sasvim normalno, kaže Kamp. Nedostaje samo neko ko će pre toga da stavi veš u mašinu.

Autori: Sabine Kinkarc / Anto Janković / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković