1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BP pere more praškom za sudove

Gotovo mesec dana je prošlo dok naftna mrlja nije stigla do američkog kopna. Posledice dosad najveće havarije jedne naftne platforme su vidljive, a mere koje preduzima Britiš petroleum (BP) sporne i nedovoljne.

default

"Akutne posledice po živi svet su teške, recimo, ptice se ulepe naftom, pa pokušavaju da očiste sebi perje i tako se otruju. Priobalna trava i drveće su takođe ugroženi, korenje drveća je delom iznad vode, i kada se ulepi naftom, nema više kiseonika pa drveće propada", kaže Jerg Federn, biolog i stručnjak za naftu pri organizaciji za zaštitu životne sredine "Grinpis". On napominje da je čišćenje obale veoma težak posao: "Reč je o vrlo razgranatim deltama reka, o biljnom svetu, odatle je naftu nemoguće odstraniti, već mora da se čeka da se ona razgradi prirodnim putem. A to je proces koji traje godinama, možda i vekovima". Drugi stručnjaci nisu toliki pesimisti. Profesor Lorenc Švark, geohemičar sa univerziteta u Kilu, ukazuje na mogućnosti regeneracija ekosistema: "U mnogim slučajevima se regeneracija odvija veoma brzo. Posle krize u Iraku, kada se smatralo da se delovi mora i obale koji su bili zagađeni neće oporaviti decenijama, već danas na tim područjima imamo status kvo".

Neškodljivo - nije nego...

Da bi do obale stiglo što manje nafte, američka vlada je najpre dozvolila koncernu BP da iscurelu naftu suzbija hemikalijama. One naftnu mrlju razlažu na sitne kapljice koje zatim nestaju sa morske površine i nastavljaju da plutaju između površine i dna. Bob Dadli, jedan od menadžera firme, pun je hvale za koreksit, sredstvo koje oni koriste da bi razgradili naftu: "To je potpuno bezopasno sredstvo", kaže, "neka vrsta praška za sudove, koji nije toksičan i biološki se razgrađuje". No, ekolozi poput Jerna Federna to vide sasvim drukčije. "Prašak za sudove nije bezopasan, jer znamo da su procesi njegove razgradnje toksični, znači otrovni; da se ovako nešto desilo u nekom nemačkom zalivu, vlasti ne bi dozvolile upotrebu ovakvih sredstava, jer bi šteta bila veća od koristi". U međuvremenu je upotreba koreksita obustavljena i u Meksičkom zalivu. Razgrađena nafta ispod morske površine takođe ubija živi svet, ribe, plankton. Procenat kiseonika u vodi se drastično smanjuje. Niko ne zna tačno kakve razmere će imati šteta pričinjena havarijom naftne platfore "Dipvoter horajzon". Jer, ovakva havarija se još nije desila.

Autori: Rahel Gesat / Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 24.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NVaO
  • Datum 24.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NVaO