Bosni su potrebne EU i SAD

„Nemačka, to smo mi sami“, citira Alkalaj na početku priče velikog pesnika Hajnriha Hajnea, jer je Hajne tako Nemce svojevremeno pozvao da prihvate zajednički nemački identitet. „Bosna i Hercegovina, to smo mi sami – poruka je koju ja kao građanin, političar i ministar želim da obznanim“, piše Alkalaj, i nastavlja:

„Bosna i Hercegovina, novi stari izazov, ponovo je u središtu interesovanja Evropske unije i SAD – dobra prilika da se nastave i konačno dovrše nedovršeni procesi. EU i SAD su investirale enormna finansijska sredstva kako bi Bosnu i Hercegovinu podržale na putu ka evroatlantskim integracijama. Ali, činjenica da je ova zemlja još upućena na podršku međunarodne zajednice, pokazuje da u našoj zemlji neke stvari moraju da se promene.

Kako uspostaviti funksionalnu državu?

Bosna i Hercegovina je u proteklih 14 godina pokazala značajan napredak. Uspelo je formiranje zajedničke armije, dovođenje državnih granica pod kontrolu, uvođenje zajedničke valute i državnih simbola, formiranje zajedničkih službi bezbednosti na državnom nivou kao i uspostavljanje primerenih institucionalnih kapaciteta za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije.

Rezultati su enormni. I pored toga, izgradnja funkcionalne, efektivne, jevtinije i jače države i dalje je teška. Određene snage žele da učine ništavnim dosadašnje reforme i oslabe državne institucije, tako što jednom entitetu, koji predstavlja administrativnu jedinicu unutar Bosne i Hercegovine, daju obeležja državnosti. Danas problem u Bosni i Hercegovini nije više u tome što bi ponovo mogao da izbije rat, već u pitanju: kako uspostaviti funkcionalnu državu.

Rešenje i u Beogradu i u Zagrebu

Vreme, nažalost, radi protiv nas. Bosna i Hercegovina još ima šansu, ali, da bi ona bila iskorišćena, potrebna je zajednička podrška EU i SAD. (...) Razvoj funkcionalne države više ne zahteva nove investicije, već jasnu strategiju i zajedničku i rezolutnu političku poziciju. (...) Rešenje nije samo u BiH, Briselu ili Vašingtonu, već i u Zagrebu i Beogradu koji kao potpisnici Dejtonskog sporazuma i neposredni susedi moraju jasno podržati integracioni proces.

Hrvati u Bosni i Hercegovini, koji najvećim delom poseduju hrvatske pasoše, već dugo bez viza putuju u zemlje EU. Osim toga, sve više Srba u BiH uzima srpsko državljanstvo – moguće je da će Brisel svoj vizni režim prema Srbiji liberalizovati pre nego prema Bosni i Hercegovini. Ukoliko se to desi Bošnjaci, treći konstitutivni narod, koji nema strano državljanstvo pri ruci, nepravedno će biti potisnuti na marginu.

Bez pomoći Nemačke, naša zemlja ne bi mogla da sprovede mnoge reforme, na koje smo danas ponosni. Uspesi BiH su i nemački uspesi. Zbog toga BiH i ubuduće računa na tu podršku, posebno kada je reč o liberalizaciji viznog režima, predstojećim promenama ustava i daljoj integraciji u EU i NATO.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković