Bosna i Hercegovina nije pred raspadom | Politika | DW | 13.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bosna i Hercegovina nije pred raspadom

Međunarodna krizna grupa (ICG) objavila je u sedmici za nama, istraživanje o prilikama u Bosni i Hercegovini. Reakcije u su, kao i uvek, podeljene. Analitičari se ne slažu sa pojedinim delovima izveštaja.

Ocena pomenute organizacije kako „BiH polako ide ka raspadu“, u Sarajevu nije našila na pozitivan odjek. „Nije ovo prvi put da ICG iznosi pesimistične prognoze, a hvala Bogu do sada se gotovo nijedna nije ostvarila. Sećam se da su i u najtežim posleratnim trenucima za ovu zemlju, kada je Milorad Dodik besomučno napadao BiH i najavljivao referendum za nezavisnost Republike Srpske (RS), analitičari ove organizacije predlagali zatvaranje OHR (Kancelarije visokog predstavnika) što bi, uz ovakvo bezvlašće, samo dodatno pogoršalo stanje. Zato mislim da je i prognoza raspada naše države u funkciji jačanja krize od koje brojne međunarodne organizacije, kako u BiH, tako i one van nje, godinama jako dobro žive“, kaže za jedan građanin iz Sarajeva za DW.

Pojedine ankete sprovedene u Republici Srpskoj (RS) pokazuju da značajan broj građana ovog entiteta ne bi imao ništa protiv raspada BiH. Smatraju da je to legalan politički cilj i „interes srpskog naroda u BiH“. „Mislim da su i posleratni događaji pokazali da narodi u BiH ne žele da žive zajedno. Jedini su za unitarizaciju, drugi za otcepljene RS, a treći, u najmanju ruku, hoće svoj entitet. Međunarodna zajednica sve to mirno posmatra i ćuti, čini mi se, sa odobravanjem“, dodaje građanin iz Istočnog Sarajeva, koji takođe želi da ostane anoniman.

„Mali je rizik od nasilnog konflikta, ali nakon što su u BiH ušle milijarde dolara pomoći, snažna međunarodna administracija i podrška Evrope ona, ipak, polako ide ka dezintegraciji. Različiti ciljevi i interesi tri naroda su stalni izvor krize koju povećava Ustav, jer ne ispunjava potrebe nijednog naroda“, navodi pored ostalog ICG u svojoj analizi.

Krivci su političari u BiH

Screenshot der Webseite International Crisis Group www.crisisgroup.org

Sajt ICG

Politički analitičar Almir Terzić smatra da su takvom opažanju doprineli i pojedinci u BiH. „Politički predstavnici u BiH proteklih osam godina su svojim delima pokazali da ne žele napredak države u bilo kojoj sferi ka Evropskoj uniji i NATO savezu. S druge strane, predstavnici Komisije EU učestvuju u dogovorima samo u savetodavnoj i koordinirajućoj ulozi. Svaki ozbiljniji pritisak iz Evropske unije (EU), Saveta Evrope, OHR, OEBS-a već odavno je prestao. To najbolje govori podatak da četiri i po godine nije sprovedena presuda Evropskog suda za ljudska prava, odnosno da su i prošli, a i da će ovi opšti izbori u BiH biti sprovedeni po diskiriminirajućim odredbama, suprotnim Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i temeljnim slobodama“, kaže Terzić za DW.

ICG navodi i da „politička elita ima u svojim rukama sve nivoe vlasti i najveći deo ekonomije, a glasači nemaju praktičnog načina kako da ih smene“. Glavni urednik internet nedeljnika „Spektar“, Vlastimir Mijović se samo delimično slaže s analizom Međunarodne krizne grupe.

„Birači u oktobru imaju samo formalnu mogućnost izbora, i tu se slažem sa dotičnom analizom. Nema nikakve uverljive nove političke snage na sceni i, što je važnije, koalicije su uvek tu da nakon izbora izbace eventualne reformiste. Sve dok se stare snage drže za ruke, izbori su formalnost. A oni su, u svim kombinacijama, međusobno udruženi. Iako se ne vole, još manje bi voleli da ostanu van vlasti“, kaže Mijović.

„Građani su apatični i ne izlaze na izbore“

Almir Terzic, Politologe Bosnien und Herzegowina

Terzić

Almir Terzić smatra da i apatija građana negativno utiče na izborni proces u BiH. „Građani su toliko apatični, verovatno iz uverenja da ne mogu ništa da promene, i ne izlaze na izbore. Barem 45 odsto građana sa pravom glasa u BiH, ne izlazi na izbore i time omogućava pristalicama onih koji su sada na vlasti da tu i ostanu. Bojim se dve stvari: da će građani u narednim mesecima i godini masovno tražiti izlaz negde van BiH, a da će u samoj BiH podele, prvenstveno po nacionalnoj i entitetskoj osnovi, biti dominantne“, ističe Terzić.

Mijović smatra da su pojedine preporuke ICG-a, posebno one koje se odnose na potrebu za novim ustavom BiH „detinjaste“. U ICG-u smatraju da je „srce problema“ u Dejtonskom ustavu i da je BiH potreban „novi dizajn normalna federacija teritorijalno definisana, ali bez posebnih uloga konstitutivnih naroda i odgovorna prema interesima i pravima svih zajednica i građana“.

„Takva preporuka je detinjasta i pre spada u domen želja nego ozbiljnih političkih analiza. Da bi bilo bolje, ustrojstvo BiH tome nije prepreka. Barijera je nedostatak želje da se bude i radi zajedno, pre svega zato što srpska strategija još zadugo neće odustati od ciljeva koje je postavila pre 170 godina, a radi kojih se upustila i u svetsku bruku sa divljačkim ratom protiv BiH. Sve analize i politike trebaju dati odgovor: kako Beograd odvratiti od stare politike? Još ne vidim da iko u tom pravcu išta ozbiljno radi“, tvrdi Mijović.

„Neozbiljne ocene i rešenja“

Glavni urednik internet nedeljnika „Spektar“ ocenjuje „neozbiljnom“ preporuku ICG da se ukinu pozicija visokog predstavnika i kantoni u Federaciji BiH i da se krene u temeljnu ustavnu reformu, uz hitno podnošenje zahteva za članstvo u EU i NATO.

„To su, za organizaciju sa tako ozbiljnim imenom, takođe neozbiljne ocene i 'rešenja'. Uostalom, ko garantuje da ustavne promene moraju biti dobre. One mogu biti i loše, da BiH još više uvuku u nered i neslogu. Ključ je, ponavljam, Srbija i srpska strategija, kao i politika velikih sila. One ništa korenito neće ohrabrivati u BiH dok ne vide da li je Beograd sa Briselom i Vašingtonom ili sa Moskvom. Tada će se znati i sudbina BiH. BiH je talac rešavanja srpskog pitanja u međunarodnoj politici“, kaže Mijović.

Almir Terzić podsjća da se međunarodna zajednica aprila 2006. godine „povukla iz svakog ozbiljnijeg posla u BiH“. „Prekretnicu u odnosima međunarodne zajednice prema BiH označio je pad aprilskog paketa ustavnih promena iz 2006. godine. Od tada su poruke iz Evropske komisije da je 'sve na domaćim liderima' u smislu dogovora. EU ima svojih problema i jasno je da BiH nije na njenoj agendi kao prioritet, a političarima u ovoj zemlji to savršeno odgovara. Takvo im stanje omogućava da rade šta hoće“, kaže Terzić.

Pored ocene da BiH, uprkos međunarodnoj finansijskoj podršci, „ide ka dezintegraciji“, u analizi ICG se navodi da politička elita u BiH „ima u svojim rukama sve nivoe vlasti i najveći deo ekonomije“ i da „EU nameće BiH zadatke“ koje ova zemlja ne može da ispuni. „Međunarodni projekat izgradnje BiH bio uspešan, a fizički ratni ožiljci se više ne vide“, ističe se u analizi ICG i dodaje da „politička agonija pokazuje ograničenja strane intervencije“. „Sve više Bosanaca postavlja pitanje koje je bilo aktuelno pre rata, hoće li BiH ostati jedna zemlja, dve ili tri“, navodi se, pored ostalog, u izveštaju Međunarodne krizne grupe.

WWW Linkovi