1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bosansko-hercegovački Platon u Berlinu

Dževad Karahasan, jedan od najpoznatijih bh. književnika današnjice, profesor i dramaturg, šest meseci gostuje kao profesor na Humbolt univerzitetu u Berlinu. Veliko je interesovanje za njegova predavanja.

Dževad Karahasan

Dževad Karahasan

Karahasanova predavanja o Poetici slavenske drame slušaju studenti slavisitike, teatrologije, evropskih književnosti i Filmske akademije. Sa poznatom turskom autorkom Emine Sevgi Ozdemar, Karahasan je u Galeriji Nemačke službe za akademsku razmenu pred brojnom publikom govorio o jeziku, identitetu i predrasudama.

Bosanko-hercegovački esejista Dževad Karahasan trenutnu živi i radi u tri evropska grada. Predaje na Humbolt univerzitetu u Berlinu i Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a u austrijskom Gracu radi kao gradski pisar, gde vodi i međunarodni projekat ”Poetika granica”. Život između tri grada, kaže Karahasan, jeste komplikovan, ali ima i svoje čari.

”Nikad ne znate gde vam je koja knjiga, nikada ne znate gde vam je četkica za zube, ali šta ćete.... Život treba biti komplikovan, da ne bi postao rutina!”

”Na Zapadu je teže pticama, nego muslimanima”

Lesung DAAD

Muslimanima koji žive i rade na Zapadu, danas nije lako, kaže Karahasan. Nekada su ga ljutile predrasude, a sada radom, razgovorima i predavanjima pokušava da ih dovede u pitanje. Opravdava ljudske predrasude, jer čovek o velikoj većini stvari nema vremena da razmišlja, pa mu je lakše da prihvati stereotipe nego da istražuje istinu, objašnjava Karahasan.

”Zapad je danas društvo straha. Na Zapadu se danas na sve strane proizvode ogromne količine strahova raznih vrsta. Kada vidite kako je jadnim pušačima, shvatite da ste kao musliman čak privilegovani. Kada vidite kakvi strahovi i kakva panika vladaju od ptičijeg gripa, shvatite da bi bilo mnogo gore da ste ptica, nego što ste musliman.” Iako se njegovi romani sa bosankog prevode na strane jezike, Karahasan tvrdi da govori bosansko-hrvatsko-crnogorsko-srpskim jezikom. Njegove se knjige i romani u susednim zemljama čitaju bez prevoda, jer ime jezika nema nikakve veze sa njegovim sadržajem, komentariše Karahasan.

Lesung DAAD

”I dalje mislim da se mogu sjajno razumeti s ljudima koji govore srpski, hrvatski, crnogorski. Sjajno se razumem sa svojim prijateljima, a sa onim, koji se sa mnom ne žele razumeti, i ne pokušavam da se razumem.”

A da Karahasanov jezik, razumeju i studenti iz svih delova Evrope, potvrđuje i činjenica da njegova predavanja na Univerzitetu u Berlinu dnevno posećuje i do stotinu studenata.

autor: Selma Filipović

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 06.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LuOR
  • Datum 06.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LuOR