Bosanski muslimani – uzor ili opasnost?

Novi, 14. po redu reisu-l-ulema i vrhovni muftija Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein ef. Kavazović, kao najveći zadatak i obavezu najavio je, između ostalog, „temeljnu moralnu obnovu svih nas pojedinačno, obnovu naših porodica, našeg komšiluka i naših džemata“. Analitičari tvrde da bi trebalo nastaviti pozitivan trend razvoja Islamske zajednice, ali i međureligijskog i međuetničkog dijaloga.

Komšijsko razumevanje

Izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava u Republici Srpskoj Branko Todorović kaže da je muftiju Kavazovića upoznao u vreme procesa povratka u severoistočnu BiH. Todorvić kaže da je stekao utisak da se radi o čovjeku koji nosi karakteristike ljudi iz BiH – jednostavnost, srdačnost i spremnost da pomogne. Nada se da će reis Kavazović imati sagovornike i na drugim stranama.

„Ako pogledate bosanskohercegovačku istoriju onda, zaista, možemo s pravom reći da je islam u Bosni i Hercegovini jedna vrsta islama koji je u pravom smislu reči promovisao, podržavao i u praksi realizovao jedan zajednički život ljudi različitih etničkih grupa i da može biti uzor tolerancije, razumevanja i nečega što mi u Bosni i Hercegovini zovemo komšijsko razumevanje i komšijski život“, kaže Todorović i dodaje: „Čak ni zastrašujući zločini Karadžićevih ubica nisu mogli, na neki način, da promene tu crtu islama u Bosni i Hercegovini.“

Mi jesmo u Evropi

Ibrahim ef. Malanović, zamenik muftije u Sloveniji, kaže da je inauguracija novog reisa veliki događaj za sve Bošnjake u BiH i dijaspori: „Verujem da će naš novi reisu-l-ulema pokazati doslednost, pre svega funkciji koju obavlja, ali sigurno i odgovornost obaveze koju nosi, a to znači prosperitet Islamske zajednice na prostoru BiH. Mi jesmo u Evropi i sigurno smo najbolji primjer kako treba biti organizovan musliman u Evropi.“

Mustafa ef. Hadžić, već dvanaest godina imam je u džematu Keln. „Mi praktično širimo ideju suživota, međureligijske i međunacionalne tolerancije i respekta koji treba da bude jedan od osnovnih ciljeva našeg delovanja i egzistiranja uopšte na Zemlji, a i ovde u Nemačkoj.“ On za Dojče vele prenosi svoja iskustva iz dijaspore: „Bilo šta da se desi, bilo gde u svetu, što se učini negativno, prva refleksija je na nama ovde. Znači, prvi smo, na prvoj liniji odbrane moralnih i drugih principa i vrednosti islama. Stoga je naša uloga mnogo veća i odgovornija nego uloga muslimana tamo gde su domicilni stanovnici.“

Predanost Bogu, a ne raznim ideološkim deformacijama

Fra Ivo Marković, profesor na Franjevačkoj teologiji u Sarajevu, kaže da je islam u BiH trenutno na najizazovnijem mestu na svetu, te da je, kao i ostale religije, razapet između konzervativnog i progresivnog. Marković dodaje da malobrojnije pristalice konzervativnog sebe smatraju mostom za širenje islama u Evropu, ali da se „velika većina muslimana u BiH zaista oseća evropski“. Od novog reisa očekuje da će biti manje vezan za prošlost, a više okrenut budućnosti, te „da će imati više kreativnog pristupa i nečega što otvara perspektivu“.

„Mnogo radim na tome da se što više uklanjaju predrasude između hrišćanstva, islama i judaizma. To su tri religije koje su neverovatno moćni duhovni pokretači ovoga sveta i mislim da te religije nemaju drugog izlaza osim saradnje. Mislim da bi trebalo da se vratiti svojim izvornim nadahnućima, predanosti Bogu, a ne predanosti raznim ideološkim deformacijama“, kaže fra Ivo Marković.

Granica koja se ne sme prelaziti

U svom prvom gostovanju na BHT kao reisu-l-ulema, Husein ef. Kavazović je rekao da je važno da vernici svojim ponašanjem ne nanose zlo drugima i da ne treba nametati određeno verovanje.

„Nakon agresije, Islamska zajednica je jako mnogo truda uložila da se sačuva mentalno zdravlje muslimana. Znate, mi nismo imali osveta u Bosni i Hercegovini. To je, pored ostalih faktora koji su delovali na takvo nešto, zasluga i same Islamske zajednice“, istakao je reis Kavazović, zaključivši: „Mi smatramo da ćemo i nastaviti na tome da radimo i da ćemo doprinositi upravo tome da imamo slobodu izražavanja, slobodu praktikovanja, naravno, ali da Islamska zajednica ima obavezu da kaže koja je to granica koju musliman u Bosni i Hercegovini i, naravno, muslimani inače u svetu, ne smeju da pređu. To je, dakle, upravo to razumevanje, da razumemo jedni druge i da to svoje verovanje slobodno ispoljavamo u duhu tolerancije naspram drugih.“

Autor: Emir Musli
Odgovorni urednik: Ivan Đerković