1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Bosanski islam“ kao model za Evropu?

Posle terorističkih napada 11.9.2001. nemački mediji su počeli na novi način da izveštavaju o BiH. Mišljenja su međutim podeljena: za jedne je BiH leglo fundamentalista za druge, zemlja uzor modernog islama.

default

Muslimani u BiH

Pre terorističkih napada 11. septembra 2001. muslimani i islam su na Zapadu bili najvećim delom ili ignorisani ili doživljavani kao neka egzotična i pomalo strana, ali uglavnom marginalna pojava.

U Nemačkoj kao i u većem delu zapadne Evrope muslimani su bili više-manje „nevidljivi“, njihove džamije su bile sakrivene u unutrašnjim dvorištima zgrada ili na periferiji. Na žene sa maramom na glavi se uglavnom gledalo sažaljivo, smatrali su ih „zaostalim“ ili „potlačenim“.

Posle samoubilačkih napada al-Kaidinih islamističkih terorista na kule bliznakinje u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu ta percepcija se preko noći promenila. Odjednom je zapadna javnost islam počela da doživljava kao pretnju. Muslimani su identifikovani kao pritajeni ili barem mogući teroristi, a duga brada kod muškaraca i marama na glavama žena, od danas da sutra su postali politički simboli i izraz sasvim određenog, zapadnim demokratskim društvima neprijateljski nastrojenog pogleda na svet.

BiH i Osama bin Laden

Džamija u Sarajevu

Džamija u Sarajevu

11. septembar 2001. u Nemačkoj javnosti je predstavljao prekretnicu i za percepciju kako Bosne i Hercegovine tako i muslimana iz te zemlje. Pre terorističkih napada islamista na SAD muslimani iz BiH su uživali neskrivene simpatije ne samo nemačkih medija već i običnih ljudi. Bosanskohercegovački muslimani su viđeni kao žrtve rata i agresije, stotine hiljada izbeglica je godinama boravilo u zemlji, uspostavljeni su brojni kontakti među ljudima. Uz to je tada još uvek veliki broj nemačkih vojnika bio u sastavu mirovnih snaga u BiH.

Samo nedelju dana posle napada u Njujorku raspoloženje se promenilo. Crv sumnje počeo je da nagriza postojeću simpatiju. Tako su već 19.9.2001. berlinske levičarske novine „Nojes Dojčland“, pozivajući se na vest AFP, objavile tekst da Osama bin Laden poseduje i pasoš BiH. Članak pod naslovom: „Teror i njegove posledice“ počinje konstatacijom da „u Evropi ova balkanska zemlja (BiH) važi za bazu islamističkih fundamentalista“, da bi se u nastavku utvrdilo da su „početkom rata u BiH hilajde plaćenika iz arapskih država došli da se bore u redovima armije bosanskih muslimana, protiv bosanskih Srba.“ Kao nagradu im je „tadašnji predsednik Izetbegović ponudio državljanstvo, što su mnogi prihvatili“, tvrdi autor.

Alžirska grupa

Eid al-Fitr, Bijeljina

Eid al-Fitr, Bijeljina

Samo nekoliko nedelja kasnije, 31. oktobra 2001. je ugledni hamburški nedeljnik „Cajt“ objavio veliki tekst pod naslovom „Škola mržnje na Balkanu“. O čemu se radi jasno govori već i podnaslov: „Kako je bin Ladenova Al-Kaida u Bosni uhvatila korene“. U članku napisanom neposredno posle hapšenja tzv. „alžirske grupe“, bez rezervi se prenosi tvrdnja tadašnjeg grčkog ministra spoljnih poslova, a današnjeg premijera Jorgosa Papandreua da je „bin Laden lično, zajedno sa više drugih članova Al Kaide, početkom godine boravio na Balkanu“. A potom se kao potvrda te tvrdnje navodi: „Nedavno hapšenje 12 Arapa – jednog Jordanca, troje Egipćana, osam Alžiraca – od strane vojnika SFOR-a osnažuje pretpostavku o ranije postojećoj, a sada možda čak i ojačanoj 'bosanskoj vezi' arapske terorističke mreže.“

Mada se kasnije pokazalo da je „alžirska grupa“ neopravdano završila u Gvantanamu, isto kao i drugi brojni tamošnji zatvorenici, i mada nikada nisu potvrđene već više puta službeno demantovane tvrdnje da je Osama bin Laden boravio u BiH i da je imao pasoš te zemlje -  ipak je deo nemačke javnosti bio sumnjičav i prema muslimanima iz Bosne i Hercegovine, baš kao i generalno prema svim muslimanima.

To je vidljivo i kroz vrlo izcrpno izveštavanje o vehabijama u BiH tokom narednih godina. Već sami naslovi brojnih članaka objavljenih u najuglednijim listovima poput hamburškog „Špigla“, minhenskog „Zidojče cajtunga“ ili berlinskog „Tagescajtunga“ dovoljno govore o postojećim strahovima: reč je o „Bosanskim vernicima“ koji odbacuju zapadne vrednosti, opisuje se njihova „Komuna božijih ratnika“ i upozorava na opasnost koju za mir u Evropi predstavljaju  „Božiji ratnici na Balkanu“. Govori se o „Borbi islamista za Sarajevo“, na opasnost koja preti upozorava se između redova rečima: „Džamije su pune“, ili se pak direktno uspostavlja veza: „Salafisti i teror“.

O kakvim se strahovima radi jasno pokazuje tekst magazina „Špigel“ objavljen 5. novembra 2007. Tu je reč o „sve većem broju simpatizera al-Kaide u zemlji“, i tvrdi se da se „stručnjaci za terorizam pribojavaju da bi Bosna mogla postati uporište ekstremista“ budući da su se „mnogi bosanski Muslimani u ratu radikalizovali – pod uticajem stranih boraca i humanitarnih islamskih organizacija koje s puno novca šire veru.“ Pri tome je zabrinjavajuće da „pre svega vehabije imaju sve veći uticaj.“

Na sledećoj stranici: Druga strana medalje