1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bosanske vehabije u „svetom ratu“

Na nepreglednom sirijskom frontu među „pobunjenicima“ nalaze se i stotine radikalnih muslimana i konvertita iz Sirije. Mnogi dolaze iz BiH, gde do pre dvadesetak godina vehabizam nije imao nikakvo uporište

Tri muškarca naoružana dugim cevima su u improvizovanom zaklonu koji ih trenutno ne štiti od metaka nego od jarkog sunca. Iza njih, nezaštićena od sunčevih zraka, nalazi se jalova, kamenita zemlja. I to je čitava scenografija ovog snimka na internetu. Dvojica ljudi su maskirani i vide im se samo oči. Trećem je lice naknadno kompjuterski zamagljeno kako se ne bi prepoznao. Jedan od ovih maskiranih na perfektnom bosanskom jeziku poziva mlade Bošnjake da se pridruže „Alahovom Džihadu u Siriji“. Tamo su, kaže, muslimani potlačeni, a muslimanke silovane pa to ne sme da se gleda skrštenih ruku.

Ne prođe ni sedmica da mediji u BiH ne prenesu bar jednu priču o lokalnom vehabiji koji je otišao u „sveti rat“. „Bezbednosne službe govore o 100 do 150 osoba koje su na ratištu u Siriji, kao i o 10 do 15 ljudi koji su tamo poginuli“, kaže za DW Esad Hećimović, novinar sarajevskog Oslobođenja. I štampa u regionu je, pozivajući se na izvore iz tajnih službi, još u septembru prenosila da je najmanje 140 radikalni salafista otišlo u Siriju iz Sandžaka, Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore.

Rat doneo vehabizam

Rigidno tumačenje Kurana oličeno u vehabizmu pri tome nije u tradiciji prostora današnje Bosne i Hercegovine. Većina tamošnjih muslimana su suniti hanefitskog učenja koje važi za otvoreno i spremno na dijalog. Stoga su bosanski muslimani važili za liberalne, tolerantne i sekularne. „To se tumačilo i činjenicom da su muslimani delili svoj životni prostor sa najmanje druga dva hrišćanska naroda, Srbima i Hrvatima“, priča Hećimović. „U toj interakciji je kod svih došlo do drugačijeg tumačenja religije u odnosu na interpretacije koje se javljaju u područjima gde su pripadnici neke religije u apsolutnoj većini.“

Minarett und Uhrturm in Sarajevo

Minaret u Sarajevu

Promena se pomalja u ratu koji je označio raspad SFR Jugoslavije, kada su umesto suživota u prvi plan izbile razlike. Dok su se mnogi Bošnjaci radikalizovali, uvereni da će tako zaštiti svoje živote, iz inostranstva su stizali „originalni“ ekstremni muslimani – najčešće iz arapskih zemalja. „Sa jedne strane, tu su bili borci, radikalni islamisti koji su stizali kao pomoć za odbranu jednog dela BiH“, kaže Igor Tabak, stručnjak za bezbednost hrvatskog portala obris.org. „Tu je i civilna komponenta kroz humanitarne fondacije koje su u celom svetu pratile delovanje Al Kaide i kroz diplomatsko i kulturno delovanje pojedinih država“, nabraja Tabak za DW.

Veruje se da je najmanje 2.000 boraca iz arapskih zemalja bilo prisutno u BiH, neki od njih čak povezivani i sa Osamom bin Ladenom. Oni među njima koji su nakon Dejtonskog sporazuma odlučili da ostanu, dobijali su pasoše nove države Bosne i Hercegovine. Od tada regrutuju podmladak, uz pomoć saudijskih donacija grade džamije i šire vehabijsko tumačenje islama. Oni svoje viđenje islama ne zagovaraju nego ga nameću, često i agresivno. U početku lagano, a onda sve osetnije njihovi stavovi prodiru u društvo. Tabak ukazuje da se danas u BiH slave neki muslimanski praznici koji se ranije nisu praznovali, a na ulicama se viđaju žene u hidžabu, što pre rata gotovo da nije bilo zamislivo. „Ove promene ukazuju da se težište polako prenelo sa stranaca na domaće stanovništvo koje je konvertiralo na neka tumačenja islama koja ranije nisu bila prihvaćena u ovim krajevima“, kaže on.

Povratak kući

Pogledajte video 05:18

Nemačke vehabije u Siriji (VIDEO)

Godine nakon rata doneće i konfrontaciju sa Islamskom zajednicom BiH koja propagira umereno tumačenje islama. Nakon intervencije zvaničnog Sarajeva, iz brojnih džamija su povučeni vehabijski propovednici, čime je presečen bitan način vehabijske propagande. Ali time je izgubljena i mogućnost uticaja na one koji se radikalizuju, upozorava Esad Hećimović. „Islamska zajednica nije pronašla pravi način komunikacije sa radikalnim grupama koje su potpuno napustile džamije Islamske zajednice. Radikalne grupe iz kojih se regrutuju borci za Siriju u stvari uopšte ne dolaze u verske objekte ove zajednice“, kaže ovaj poznavalac prilika, dodajući da tako nastaje ozbiljan bezbednosni problem. Danas bosanske vehabije kritikuju umerene muslimane, a Islamsku zajednicu – koja rat u Siriji ne tretira kao verski nego kao politički konflikt – neprijateljskom institucijom.

Sirijski rat je na Balkanu otvorio slično pitanje koje postavljaju i mediji na zapadu kada recimo mladi muslimani ili konvertiti iz Nemačke ili Belgije odu na sirijsko ratište. To pitanje nije koliko će njih otići u rat – u tome ih je uostalom pravno teško i sprečiti – nego šta kada se sa fronta vrate kući. Očvrsli ratnici, do kraja utopljeni u radikalnu ideologiju i dobro povezani sa sebi sličnima iz raznih država. „Može se pretpostaviti da se oni koji na bojištu ne ostave život vraćaju još radikalniji i opasniji nego pre odlaska“, kaže Tabak. Hećimović dodaje da postoji strah od formiranja terorističkih grupa u regionu, ali i opasnost po pojedine političare. Recimo po ministra policije BiH Fahrudina Radončića koji je inicirao zakon prema kojem je regrutovanje ljudi za rat u inostranstvu krivično delo. Sličan zakon je u pripremi i u Srbiji.

Autor: Zoran Arbutina / nr
Odg. urednik: Jakov Leon

Audio i video