Bosanska knjiga mrtvih

Izdvajamo članak pod naslovom ”Opasna rutina” u kome komentator Zidojče Cajtunga piše o produžetku misije Bundesvera na Kosovu.

Reč je o dva dogadjaja koji ne idu jedan sa drugim. Rusija je u raspravi o budućem statusa Kosova ponovo odbacila predloge Zapada. Ruski otpor otežava pronalaženje rešenja za malu, još uvek srpsku pokrainu na Balkanu. Nije čudo da su tamošnji Albanci i njihov zaštitnik SAD sve nestrpljiviji. Jednostarno proglašenje nezavisnosti koju bi podržao Vašington moglo bi dovesti do ozbiljnog sukoba.

Drugi dogadjaj - Produžen mandat nemačkih vojnika na Kosovu. Uobičajena debata u Bundestagu Velika većina bila je za, levica ritualno protiv. Prisutnost Bundesvera na Kosovu, u osmoj godini posle rata, koji je bitno izmenio posleratnu spoljnu politiku Nemačke, postala je rutina. Produženje mandata je pravilna odluka, suviše je rano za povlačenje. Samo je FDP zastupao mišljenje da bi se vrlo brzo moglo dogoditi da bude prekasno za povlačenje nemačkih vojnika sa Kosova. Nadamo se da je nemačka vlada, kada je reč o bezbednosti 2.200 nemačkih vojnika pripremljena za iznenadnu eskalaciju na Kosovu.

Zidojče Cajtung objavljuje i veliki članak o angažovanju nemačkih vojnika i aktuelnoj situaciji u vezi sa statusom Kosova.

Frankfurter Alegemajne cajtung donosi veliki članak pod naslovom ”bosanska knjiga mrtvih” u kome piše da je prvi put objavljen dokumentovan broj žrtava rata u Bosni.

Reč je samo o predstavlajnju studije - ali ipak i o najvažnijem dogadjaju bosanske posleratne istorije. U Sarajevu je juče predstavljeno istraživanje čiji će rezultati postati smernica za svaku ozbiljnu raspravu o najvećem ratu koji se dogodio od 1945. godine na području Evrope. Rad na studiji trajao je duže od samog rata. Broj žrtva je podeljen po regionima, narodnostima i periodu rata. Objavljeno istraživanje nedvosmisleno pokazuje da je u ratu u Bosni poginulo 92.207 ljudi. Ovim brojem obuhvaćeni su samo neosporno dokazani slučajevi. Stvarni broj žrtava je veći i iznosi verovatno više od 100.000. U Bosni se još uvek svakog meseca otkriva po neka masovna grobnica. Većina žrtava , više od 45.000 stradalo je u prvoj godini rata. 59 odsto poginulih su bili vojnici, mada bi ovaj broj mogao biti manji jer su porodice naknadno svoje nestale proglašavale vojnicima. To izaziva veće poštovanje i osim toga otvara šansu za porodicu. Od 40.000 ubijenih civila, 80 odsto su bili bosanski muslimani. Svaki treći poginuli civil je stradao u Podrinju. 43,7 odsto žrtava rata u Bosni bili su Muslimani. 31,3 Srbi i 17,3 odsto Hrvati. Na kraju članka autori zaključuju da se u Bosni i Hercegovini još i danas bizarno licitira o broju žrtava - pripadnici kog naroda su najviše propatili i imali najveći broj žrtava. Dosadašnji nedostatak tačnog broja žrtava u Bosni ohrabrivao je pre svega srpske nacionaliste da pokreću raspravu o najčudnovatijim statistikama. U samoj Srbiji to je dovelo do da- ali retorike, koja nije išla tako daleko da poriče masarkre nad Hrvatima i Muslimanima ali je iskrivljen stvarni karakter rata i pozivalo se na ne-netačnu činjenicu da su u Bosni ginuli srpski civili.