Borba za zdravlje

Zdravstveni sistem u Nemačkoj ulazi sve dublje u krizu. Ne samo pacijenti, nego i lekari, strahuju od najgoreg: zatvaranja ordinacija. Doktor Mihael Kap iz Kelna kaže: „Volim svoj posao. Dvadeset godina sam radio u bolnici. Ali, biti kućni lekar je sasvim drugačije iskustvo, divan je to posao, loši su, međutim, uslovi rada." To se prvenstveno odnosi na plaćanje. Pošto pripada kategoriji lekara sa dozvolom za naplatu, Kap dobija novac od udruženja lekara za osigurane pacijente, a honorar dogovara sa firmama za obavezno zdravstveno osiguranje.

Privatni pacijenti prioritet

U svakom slučaju, budžet koji dobije dovoljan je samo za trećinu godišnjih troškova. U proseku, on zaradi oko 12 hiljada evra mesečno:„Tri hiljade evra je za osoblje, tri za dnevne troškove, tri otplaćujem i tri ostaju meni, i to za porez, penziono i zdravstveno. Dakle, bez privatnih pacijenata mogao bih da zatvorim praksu."

Pored 800 pacijenata sa zdravstvenim osiguranjem, doktor Kap leči još 100 privatnih pacijenata. To se više isplati, jer privatna osiguranja ne određuju budžet po kategorijama lekara, nego po pruženim uslugama. „Privatni pacijenti zbog toga moraju da imaju neku prednost, te imaju prioritet u odnosu na osigurane pacijente."

Novac na prvom mestu?

Pacijenti su svesni da doktori sve više mare za novac, ali smatraju da je to opravdano. „Doktori rade takvim tempom da im jedva ostaje vremena za dobar dan."

„Kada pomislim na troškove koje imaju, onda razumem da moraju biti brzi kako bi imali što više pacijenata, dakle više zarade."

U Nemačkoj bi sledeće godine trebalo da se primeni nova zdravstvena politika. Zdravstvena osiguranja bi trebalo da snose troškove pacijenata čiji je broj u stalnom porastu, kako bi rasteretili lekare, odnosno omogućili opstanak ordinacija. Mihael Kap, ipak, ne veruje u to. On smatra da Vlada mora da izdvoji veći budžet za zdravstvo. Ako je to nemoguće, političari treba da priznaju poraz i promene politiku, ali ne samo u zdravstvu.

„Moramo se brinuti za stare, a to košta. Ne možemo se više pretvarati kao da je sve u redu, kao da su sredstva dovoljna, a da je u stvarnosti briga o tim ljudima nemoguća."