Borba za vlast u Bagdadu

Tvrdi se da će biti smenjen predsednik vlade. Predsednik parlamenta neočekivano je podneo ostavku. Pohapšen je niz ljudi u Bagdadu i provinciji Dijala pod sumnjom da su pravili zaveru protiv vlade.

U pozadini svih previranja i glasina je igra oko vlasti u kojoj različite frakcije unutar vlade, i neke van nje, pokušavaju da učvrste pozicije u vreme u kome opada američki uticaj i bliže se izbori koji bi mogli da promene političku scenu, piše američki list „Internešenel herald tribjun“.

Nezadovoljstvo premijerom

Amerikanci stalno ponavljaju da Irak ostaje „krhak“ i to se izgleda posebno odnosi na političku sferu. U poslednje vreme do političkog jedinstva dovelo je nezadovoljstvo premijerom Nuri Kamalom al-Malikijem koji je naredio hapšenja i nastoji da iskoristi plemena u provincijama kako bi stvorio bazu vlasti. Njegovi rivali, svesni duge istorije dikature u Iraku, nastoje da ga onemoguće.

Tako jedan od poslanika optužuje Malikija da pokušava da uspostavi monopol na sve odluke koje se tiču politike, ekonomije i bezbednosti. Mnoge stranke, uključujući moćni šiitski Islamski vrhovni savet Iraka, nastoje da onemoguće Malikija da centralizuje vlast u Bagdadu.

Decentralizacija vlasti

Šiiti nastoje da decentralizuju vlast, jer imaju podršku u provincijama, posebno na jugu zemlje.

Kontroverzan je i Malikijev pokušaj da da osnuje islamske savete koji bi bili direktno povezani sa njegovim kabinetom i bili plaćeni iz budžeta.

Ti saveti se osnivaju i u pretežno sunitskim, i u pretežno šiitskim područjima. Njihov mandat je nejasan, ali se procenjuje da je u pitanju pokušaj Malikija da stavi pod svoj uticaj moćne klanove, pošto njegova stranka Dava nema snažnije uporište u unutrašnjosti, za razliku od stranaka nekih rivala.

Trenutno se raspravlja o mogućnosti da se u parlamentu izglasa nepoverenje Malikiju. Takav pokušaj propao je prošle godine, ali se procenjuje da sada postoje znatno veći izgledi na uspeh.